Branič

О НАДЛЕЖНОСТИ

233

ска налази у ванредном или ратном стању, а тако исто ванредна надлежност војних судова престаје од тога дана, кад Краљ указом објави да се војска враћа у редовно стање. За време мобилног или ратног стања, надлежност војних судова простире се осим оних лица, на које се простире за време мира, још и на сва остала лица, која припадају војсци. Као лица која припадају војсци сматрају се: 1 чиновници, како војне, тако и осталих струка, који су на служби при разним војним установама и надлештвима, и код војних старешина; 2. страни официри, који се налазе при војсци; 3. лица, која добровољно служе при разним војним установама и надлештвима, код војних лица или код лица, која припадају војсци; 4. сва лица, која по дозволи војне власти иду за војском, као: дописници, лиферанти, трговци, баракери, радници, вође итд. и 5. војни заробљеници. Сва ова лица потпадају под надлежност војних судова за све кривице, које за време мобилног или ратнога стања учине. Под надлежност војних судова долазе још: а. лица грађанскога реда на земљишту, које је постављено у м билно или ратно стање, за оне кривице, које буду указом означене, као и онда, кад учине кривично дело у саучешћу са лицима, за која је надлежан војни суд, и б. стнаовници непријатељских области, које је војска заузела: 1. ако учествују у кривицама лица, за која су надлежни војни судови и 2. за кривице, које одреди врховни командант војске својом наредбом. III. РЛешовита надлежност војних судова. Појам мешовите надлежности обухвага собом случајеве додира грађанске и војне надлежности при стицају криваца, ксуи подлеже разним судовима или при стицају кривица, од којих неке долазе под надлежност војнога, а неке под надлежност грађанскога суда. Праавилно решење питања о мешовитој надлежности има веома велики значај за интересе правосуђа услед чега законодавства обично одређују више или мање тачна