Branič

КРИВИЧНО ПРАВО

845

интереси; таква је •— телеена иовреда при иротивстајању власти. Према § 68 нашег казненог законика, идеални је стицај онда: „ако једно исто казнимо дело знаке више злочинства или преступлења у себи садржи." Казна се одређује највећа, која је законом за такво дело прописана. Пример иа практик# нашег Касационог Судч. Кад благаЈник или књиговођа извесне приватне штедионице, оптужени Н. Н. да би прикрио дефицит, пр« : правља у књигама суме новчаних нримања и издавак.а по меницама и другим документима —■ то он врши два кажњива дела — утају и фалсификат у гтицају. У овом случају, ФалсиФикат и утаја самостална су кривична дела, и оба као таква могу постајати и кажњива су без обзира на то, што би учинилац сматрао, да је једно дело средство за иввршење другог дела. Али, и кад б* се утаја и фалсификат у једно исто »реме извршити могли, оп т не би стај»ло само једно дело (утаја), већ би био иаеални стицај ових дела — § 68 казненог законика (В. Решење Опште Седнице Касац. Суда №. 1400, 1900 год.) 4. АвеггаИо 1с1;п8 и Еггог ш о!>јес1:о. Под тим називом позната су у науци два поееона-специјална случаја, у којима се примењују правила идеалног стицаја. Остварујући своју кривичну намеру, еубјекат је не извршује над замишљеним предмето.м, већ над другим, или благодарећи случајној погрешци, или благодарећи бркању предметаАћеггаМо 1с<;ив јесте елучајна замена једног иредмета другим, која је произашла услед утицаја страних сила; например, убица је промашио (што се сап/1ео или поклизнуо) и нанео удар, у меето једном, другом лицу, које је близу стајало. Еггог 111 о')јес!о јесте замена једног предмета другим, услед Фактичке погрешке самог субјекта, нанример, А је убио Б, мислећи да те то лице В, кога је он хтео убити. Како у случајевима Еггог 111 ођјес1о, тако и у случајевиљ«А АТзеггаИо 1с1и8 односно предмета, на који је субјекаг хтео да управи своју радњу, пјдједнако се има један од иретходних ступњева остварења воље .у радњи -— иепо.љавање зленамере,. припрема или покушај. Према приликама конкретних случајева ове или оне врете, испо.вавање зле намере и припрему имаћемо при Еггог 1П ођјес(:о; покушај, и то у већини случајева свршен иокушај, ири АђеггаИо Гс^из. Што се тиче квалиФикације радње, која је извршена над другим предметом, то овде Еггог 1П ођјес1о и АћеггаИо 1с1и8 принципиелно се морају међу еобом разликовати. При Еггог 111 ођјес1о штета, стварно причињена другом предмегу, мора ее признати хотичним кривичним делом, јер, ма да је субјекат и узимао овај предмет за други,.