Branič

Појам и улога „Државног Оптужништва"

Ог. А. Гвозд. ЖивковићаI (Свршетак,» Питање је сада, зашто мора ова инквизиторска улога наших с\'дова да се избегне, зашто је нужно да се изврши потпуна подвојеност и неаависност у службеном раду између иследних органа, као заступника државних, с једне стране и судова с друге стране? „Објашњење овоме може се наћп у томе што држава треба да се чува своје сопствене власгп." Из сувише ревности према држави као лицу, које је позвано да штити интересе опште па према томе и појединачне, а у чије име дела један овакав орган иследне власти, он би с једне стране због тога; а с друге, пак, да би остао доследан себп својој спрема и своме раду т. ј. да је његово отварање крпвнчне истраге над обвињеним, због извесног кривичног дела, правилно, да се он није преварио у оцени појединих факата и т. д. —... онда, ако би му се дала сада још и судска власт поред ове иследне, он би био готово увек наклоњен да каже: »овај је крив.« Међу тим дужност је независних судија да о свпма моментпма, изнетим на главном претресу: од стране иследних органа, оптуженОг и његовог браниоца, приватног тужиоца, оштећеног, сведока, вештака и т. ц. донесу непрпстрастан суд свој и да према изнађеном стању ствари кажу: „овде стоји дело то и то, или не стоји и извршилац је истог дотично оптужено лице или исто није извршилац." Овако непристрасна одлука судска с правом се може очекивати од судпја као независних органа, који апсолутно никакве везе немају са иследном влашћу у своме раду односно доношења Б'7*