Branič

904

Б Р А Н И Ч

да није различптих стадиума кривичне истраге у којима делају органи тужилачке државе, материјално се кривично право у извесном конкретном крпвич. случају не би могло оживотворпти. Г1з овога излази, да ова два права: крив. поступак » крмв. право не могу једно без другог опстати. Ово је друго претпоставка онога првог. Но из разлога тога, да бп се материјално кривично право могло правилно у извесним конКретним кривичним случајевима оживотворитп, те да невпнк не би страдали а криви не избегну заслужену казну, држава је узела улогу тужилачк; стране у своје руке, она је то право као што је речено монополисала у своју корист, без обзпра на повређена или оштећена лица с једним малим "изузетком (за дела чисто приватне природе) ислеђујући сва кривична дела н гонећн учиниоде истих по службеној дужности. * Према свему овоме до сада реченом у под. I. II и III ове расправе, затто је држава монополисала улогу тужилачке стране у кр. процесу у своју корист, може се одговорити у главноме зато: да би се могло правилно оживотворити материјално кривпчно право, те да невини не би страдали а криви не би избегли заслужену казн.у. Другим речима, то захтева принцпп проналаска материјалне истине, јер ^е и у општем интересу и интересу појединаца, да се материјално кривично право у извесним кривичним случајевима^ правиЈЈно примењује.