Branič

908

Б Р А Н И Ч

угарске владе над Босанцима и Херцеговиима престаје, -ЧИМ они пређу границе окупираних земаља. Регулисати права, која Босанци и Херцеговци уживају у страним земљама, босанско-херцеговачким законима, значи признати Аустро-Угарсхој моћ да посредним путем регулише правни положај тих лица и ван њихове отаџбине, моћ која значи вршење спољашњег суверенитета, што Берлинским Уговором није дато АустроУгарској. И иоред јачине о:их разлога ми се не можемо изјаснити за ово прво решењ°. По нашем мишљењу босанско-херцеговачки закони о статусу и о правној способности Босанаца и Херцеговаца треба, ма да их је Аустро-Угарска донела, да прате ове и у страним земљама. Овај систем није у супротности са мишљењем нашим о међународнсм иоложају Босне и Херцеговине, као што ћемо видети. Он не претпоставља у корист Аустро-Угарске право вршења спољашњег суверенитета, као што не претпоставља ни то да су Босанци и Херцеговци аустро-угарски поданици. Главни разлог, који нам налаже да тај систем усвојимо јесте нарочити карактер закона статусу лица. Зна се да се ови закони, по принципима усвојеним у међународном праву као и у свима законима цивилизованих држава, примењују на лица за која су донесени, ма где се она налазила. Разлог је у томе што су ови закони у непосредној и јакој вези са расом и природним темпераментом оних лица за која се доносе1). „Карактерне особине су последице расе, обичаја. традиц ја, земљишта и свију оних елемената, који сачињавају карактер и грађански дух сваког народа и сваке народности Отога нам изгледа правилније рећи да се основне особине личности 1) МопЈевцшеи, 11/е8рп1; с!ев 1о'§, р. 8.