Branič

О ПРАВНОМ ПОЛОЖАЈУ БО.САНАЦА И ХЕРЦЕГОВАЦА 929

докажу, да држава којој опп припадају признаје Србима право наслеђивања на својој територији. Ова судска одлука буде послана заједничком аустро-угарском министарству, које управља Босном и Херцеговином, да је преда Бошковим наследницима. Министарство се не одазове захтеву српских властн и врати судску одлуку, мотивишаћи одбијање на овај начин. „У својој одлуди српски се суд занима решењем питања, да ли Херцегсшци као страни поданици уживају у Србији право наслеђивања. „Суд тврди да конвенција од 1881. т.онаслеђивању има вредности само за поданике уговорних страна (Србије и Аустро-Угарске); да се та конвенције не може применити и на Босну и Херцеговину,. пошто Босна и Херцеговина не чпне саставни део аустроугарске Империје већ Турске Царевине, да само Турска може закључивати са Србијом конвенцпју, у којој би се регулисало право Босанаца и Херцеговаца, да наслеђују у Србији и најзад да таква конвенција не постоји. „Дакле српски суд сматра, да се при распореду Бошкове заоставштине има узети у обзир одредба §-а 47-ог срп. грађ. законика, којом је утврђен принцип законодавног рециприцитета у питању о правном положају странаца, пошто између Србије и Турске нема никаквог уговора, којим би се мењао грађ. законика у овој створи. Па на основу тога српски суд траже од с!е сшиз-ових наследника, да му поднесу доказе, да српски поданици могу наслеђивати у Босни и Херцеговини, у противном случају биће одбијени од тражења. „Српски суд, примењујући §. 47 грађ. зак. пошао је погрешним путем. Он Је погрешно мислио даовај параграф, у колико се тиче правног положаја Бо-

»РАННЧ