Branič

940

Б Р А Н И Ч

гова важност распрострла и на окупиране земље. 1 ) Резултат овога маневра познат нам јевећ. То је тврђење А-Угарске да јој је Србпја, допуштајући да овај уговор важи и за Босну и Херцеговину, не изузимајући нп поменуте одредбе из чл. 2., признала прећутно право да регулише правни положај Босанаца и Херцеговаца у иностранству, право, које она не би имала у одсуству права вршења спољашњег суверенитета. Она иде још даље и тврди, као што смо већ видели, да је Србија Босанцима и Херцеговдима гтризнала својство аустро-угарских поданика, што би значило да је признала Аустро-Угарској право потпуног и неокрњеног суверенитета у овим земљама. Ми смо до сада претпостављалп, да су српски пуномоћници са знањем присталн, да се важност трговинског уговора прошири и на Босну и Херцеговину. Другим речима мп смо претпостављали, да су они знали, да је чл. 16, проширујући обавезну силу

1 ) Чл. II. гласи: Поданици обеју уговорних страна имаће узајамно право да, на земљишту друге стране, могу, као и држављани те стране и поданици највише повлаиЉеног народа, путовати жељезницама, рекама и друмовима; да се могу на сваком месту настанити или неко време бавити, да могу куповати сваковрсне земље и куће или их најмити и држати у целини или делимице; у опште да могу набављати покретна и непокретна добра, располагати њима на све начине а нарочито продајом и тестаментом или наслећем аћ т^езШо — све ово без овлашћења и одобрења земаљских власт; они ће моћи ту водити трговину или радити занат, урећивати све своје створи, било непосредно или преко посредника кога ће сами изабрати, било лично или у друштву, превозити еспапе и лица, подизати депое (стоваришта), одреЂивати цбнв, нз.јз,мниц0 и гтл^.тб ссп?,п т *мз. и оедоеимз. сво^им вршити своје послове, подносити своје декларације ћумруцима, заступати своја права и потраживања пред властима и судовима земаљским, све ово не плаћајући друге ни веће ни теже царине дажбине, порез и таксе него што су оне, којима су подложни држављани те земље или поданици највише повлашћеног народа и не водећи никакве разлике по народности и вери. Чл. XVI гласи. Овај се уговор простире на све земље које припадају сада или ће припадати доцније у царински завез монархије аустро-угарске.