Branič

950

Б Р А Н И Ч

2. Застарење а. Основ застарвња. Практична потреба зао.тарења, т. ј. уништавајућа сила Јфемена у кривичном праву сазната ]е у евим законодавствима; али теоријска њена суштина, она начела, на којима се она оснива до сада, не могу се сматраги за објашњена у правној науци. По нашем мишљењу, основна задаћа целог кривичног правосуђа — одржавање ауторитета законских одредаба, помоћу осуде и кажњавања дела, која нарушавају ове одредбе, — може бити постигнута са успехом само тада, кад осуде и казне непосредно долазе за кривично дело. У колико су тешње везани међу собом по времену кривично дело и казна, у голико се лакше постиже ова сврха; напротив, казна, одвојена од кривичног дела већим размаком времена, губи своју силу и постаје некорисном. У самој ствари, није тешко видети, ако би закон, доневши наређења своја, подвргавао казнама њихове извршиоце не друкчије, него пошто прође, например, двадесет година од времена извршене повреде, то би он тим еамим подрио свој ауторитет: с друге сгране, није тешко такођер видети, да при општем правилу брзе кажњивости криваца, казна неколико од њих носле дугог времена по извршењу кривичног дела, кад се већ о њему и заборавило, била би с гачке гледишта одржања ауторитета законске одредбе, која је повређена пре двадесет година, потпуно некорисна. Из таквог захтева нејближе везе по времену кривичног дела с казном, потиче, прво, принцип кратковремености казни у колико је могуће (в. о томе горе) и, друго, институт кривичног застарења, који се сасгоји у томе, што протицање извесног, у закону одређеног, периода времена међу извршењем кривичног дела и издржавањем казне, ништи са свим кажњивост. На тај начин, кривично застарење није милост за кривца или снисходљивост према њему, како многи мисле; оно се не може сматрати и као еквиваленат казне.' Напротив, институт застарење јесте уништење казне по државним обзирима, због њене некорисности у даном случају, — и ништа друго; интереси приватних лица немају овде апсолутно никаква значаја. Према томе, институт застарења мора се сматрати као јавни институт, који нема никаква непосредна односа према