Branič

952

Б Р А Н И Ч

рају институт застарења на основу Фикције поправљања, Други се старају да разви^у учење о застарењу у кривичном праву аналого теоријама грађанског стицајног засгарења у римоком праву и т. д. Сем тога, указују на црактичке основе заетарења нарочито на тешкоћу истраживања дела по истеку извееног времена и т. и. Једни држе да основ застарења лежи у забораву кривичног дела \ народу, у забораву његових сведока и у забораву самог кривца. Други овим трима основима додају још и четврти — грижу савести кривца. Ни једна од ових теорија не одговара опште признатом инетитуту околности, које сџречавају -Гок застарења (в. ниже), не говорећи већ о произвољности сваког од предложених основа. У институту застарења разликују се два појма: застарење кривичног ислеђења и застарење кривичне пресуде; другим речима — з г старење кривичног дела, или процесуално, и застарење казне. Застарењем кривичног ислеђења називају протицање извесног, одрећеног у закону, рока времена међу извршењем кривичног дела и доношењем пресуде, које има за своју последицу то, што се кривично дело, или не ислеђује са свим, или се у оним случајевима, кад се ислеђење отпочело раније, него што је било констатовано притицање рока застарења, ислеђење прекида. Застарењем казне назива се протицање извесног рока времена међу доношењем пресуде и привођењем њеним у извршење, које има за своју последицу то што се казна не примењује на оптуженог и пресуда остаје без извршења. Признавајући потпуно, као што то излази из горе сноменутог, обе врете застарења, ми ипак, истичемо ту разлику појмова поводом тог практичног значаја, кога она има: с једне стране, нека законодавства признају само застарење ислеђења, а с друге — погодбе протицања застарења (рокови и околности које прекидају) могу бити створене за сваку врсту засебно. Према горе споменутом о околностима, које слабе уништавајућу силу времена, ток застарења условљава се у позитивном праву 1 извссним погодбама у том смислу, што законодавства признају извесне моменте као околности које спречавају ток застарења. Само при одеусгву ових околности време добија свој правни значај узрока, који отклања кажњивост. Таквим окЈлностима, које спрзчавају ток застарења признаје се за застарење иелеђења свака радња судије, управљена против кривца одн 1сно'дела; које је он извршио, или у опште сваки