Branič

954

8 Р А Н И Ч

3. ГЈомиловање. Теоријеки оенови влаети помиловања која потиче од Врховне влаети улазе у област кауке о државном праву; али због тога, што се предметом иомиловања јавља или кривично иелеђење за време његова трајања, или кривична казна изречена већ прееудом еудеком, питање о помиловању с те стране јавља се предметом науке о кривичном праву. Помиловање као узрок, који ирекида кривично ислеђење, може бити двојако: помиловање прекида кривично ислеђење за време његова трајања; помиловање отклања извршење пресуде, чини је као да не постоји, иди прекида извршење казне у оном периоду, кад је отпочето већ њено х^здржавање. Помиловање прве врсте не може увек да се иокаже као милост за лице, на које ее оно односи: за невино лице, које је морало бити оправдано на еуду, оно ће се јавити у виду неког ооављања у сумњи: ово ће лице несумњиво цретпоставити оправдање на суду таквом ирекидању ислеђења путем указа о помиловању, и нема се никаква основа лишавати га могућноети да сачува своје добро име помоћу оправдања на суду. Према томе, неопходном иогодбом помиловања нрве врете мора бити пристанак од стране лица које се подвргава помиловањњу. Напротив, помиловање друге врсте, које се тиче лица, које је већ признато кривим и оеуђено на казну, у сваком случају, јавља се милошћу за њега и, пошто ]е основано на захтевима, који не потичу из приватних интерееа, већ из јавних, не може да зависи од цристанка лица које се подвргава помиловењу: Ако државна влает налази, да је иримена казне према извесном лицу, које је признато кривим и осуђено на казну, издишна, да она не потиче из задаће правосуђа, већ им чак противречи, то казна мора бити укинута на оенову ових обзира путем помиловања, а према томе такво укидање казне не подлежи застарењу а узима се за отеа<звну околноот, сем случаја, ако се оитужени не осуђује за поврат — § 71 казн. законнка, којим му се та околност већ ставља на рачун, — јер кад Ј1 5 пак ранија осуда, која је по § 65 казн. законика у опште узевши отежавна околност, по изузетку узета законом кроз известан низ година као поврат, онда је са свим логично, да одмах, чии овај низ годива, за који је морао бити новрат, истече, заузима свој обичан општи значај и остаје отежавна околност, а не губи са свим своју важност против кривца после рока одређеног § 73 казн. законика (В. Решсње. Опште Ссднице Касац. Суда № 1294 ! 1881 год,).