Branič

6

Б Р А Н М Ч

заједнички прибаве какву ствар у својину (нпр. кад. заједнички купе какву кућу или земљиште и т.д.) Ово је т. зв. пољна или уговорена сусвојина, и 2) услед каквог случајног тј. од воље смвсничара независног догађаја (н. пр. кад ко остави у наслеђе или као легат какву ствар заједнички двојици или неколицини; или им ]е за живота поклони; или, кад се случајно помешају ствари разних сопственика па се оне не могу више одвојити, §.271 и.т. д.) Ово |е т. зр. случајна лаједница или сусвојина (соттито тсјдепб). Најчешћи је случај сусвојина међу сунаследницима каквог умрлог лица. 10,— || ј Правни одношај сусопственика.— Услед сусвојине сусопственици долазе међу сооом у одношај, који неопходно заснива узајамне обавезе гезр права међу њима. Још Рамско је Право из тога одношаја извело општа правила о уређењу тих узајамних права и ооавеза међу сусопственицима, које су, с незнатном изменом, прешла и у новија законодавства. А најважнија се измена састоји у томе. што новија законодавства у супротности, коју сусвојина сама сооом истиче, између личних (индивцдуалних) права свакога сусопственика и права заједнцие дају превагу овим последњим, док је Римско Праводавало оним првим. Новија законодавства не жртвују, дакле, одржање и разложно користовање заједничким добром безобзирној ћуди сваког сусопственика, него признавањем воље већине за меродавну разумније уређују правне одношаје међу сусопственицима. Ну ни ова измена, која представл.а и правно и привредно напредак, не ништи никако суштину римске согштшшо')

1. В. К а п с! а ЕЈ^епШшп §9 I) е П1 ћ и г § Рапс1. § 19(3