Branič

сусвојина (сувлаштина) пли смесништво

15

ствари, дели међу сусопствеиицима новчаиа вредност њсна а у разлери њихових удела. А то бива: или уступањел целе заједнике ствари једном сусоиственику, по процењеној вредности, у искључиву својину са обвезо.и да овај новцем измири вредност удела осталим сусопственицима; или продајом целе заједничке ствари, па се отуд добивени новац дели међу сусопственике у размери њихових удела. Обе ове деобе предвиђа §. 199.» Ако је ствар једна таква, која се сама собом (у натури) згодно поделити не да, онда ће се или проценити , па ће ствар један задрокати , ако се остали сагласе, п ове проценол1 (ваљда новцелп) исплатпти; ако ли се не сагласе, а оно ствар продати и новац поделити Ц| ) 30 - -- 2) Ко врши деобу\ — У одговору на ово питање ваља разли совати две хипотезе: 1) Сви су сопственици слозкни да заједница прсстане и како да се деоба заједничке ствари извршиУ овом случају, они се могу или салш поделити или изабрати једног или више трећих лица, ко ће 1) Аустријскп §. 843: „Ако је која заједничка ствар нераздељива, пли ако се бар разделити не може. а да се знатно не умањи вредност њезина, има се она, ако и један само заједничар затражи, продати на јавној лицитацији и цепа поделиги међу заједничаре.„ — Види иЦрногорски законик, чл. 109. «Ако ли се сама ствар. онаква каква је, не може подијелити на тварне дијелове, јер би тиме пропала или се превећ ошгегила, тада, — ако што друго није установљено или се сами заједничари не погоде, •— суд према прплпкама п вишој користи свијех њих одлунује: да ли ће добро остати једноме, или неколицпни сувласника који понуде вишу цијену, а да се осталп тим новцем намире; или ће се дло онога који га тражи прода-1; и њему новац дати а остали сувласници остати међу се у пређашњој вези; или ће се, напокон, цијела заједничка ствар јавно продатп, па извађени отуда новац према дијеловима подијелити.»