Branič

<■ у

Сусвојина (сувпаштина) или смесништво 1—1. Појам сусвојине -СвојинаЈе, по појму своме, искључиве природе у точ смислу, што једна исхаа ствар нв може двојици или че-.олицини тако чрииадаши да сваки од њих једновре чено <ма иуну прав ну власт над цело.н том ствара (Јп зоНЈит.) Дру им речима: једна иста ствар не може у свој својој целинН (1П боПсЈит) у исхао време бнти предмет двају или ><чше самосхаалних ирава сво>ин". 1)и гит 1п зо]Јс}ит с}о1тпшига (уе! роззезбЈопет) еззе поп ро1ез1:. Но та искљ\'чива природа права своји 4 10 скључ з мо:ућност заједничке правне власти вн:н мца (сопс •еника) на једну ствар или т. зв. сусвојине у ш мем смлзлу :'сопс1от1пЈит; соттипјо), која се I ' рел-лн ј деоби ствари , као правног објекта, и • -п < ,< ?*•. • .<. ■'•и-) ирава разликује на: иривидну : сусе-. јпну плл <- ■ епу заједнииу (сопдотЈшит ^е! сс ттуто рз о слујзо ; и сусвојину у ужем смислу, еувлагџтичу" или смесништво(соп<1от1пЈит уе1 соттипЈо рго ЈпсЈшзоЈ 2,—Привидна сусво /ина или подељена заједница прет поставља- да је једна ствар, ИОкретна или неп - ; оетна, реално веИ подељена. али тако, да њени мат- ои јално обележени делови сгоје, и после те деобе, у такој сиољној природној вези међу собом да сви скуиа представљзју неку иривидну целину. И сад, ако сви ти делови припадају у својину разним, лицима.

1 ) 2) Види Општи '*ео (бр. 394, 398, 467, и 468,) нашега хела; Гистем Приватног права у Краљ-.вини Србији еранич 1