Branič

В Е Л Е Ш К Е

153

одбрану избаци каку лаж, ако адвокат устане да брани ту лаж, публика се ни најмање не скандализира. На пример: у познатој парнпци г-ђе Умбертовице када се та највећа варалица заклињала да Крафордови у истини постоје, публика је прснула у смеј; али кад је устао њен адвокат Лабори те с патосом подвикнуо: „Ја ћу то и доказати!" сви умукнуше, и ако су сви добро знали, колико је та тврдња вредила. Све се то тумачи на овај начин: у Француској народ у адвокату поштује његово звање као социјалну установу; његова се реч не сме вређати; она представља, тако рећи његово јавно право. Друкчије је то у Русији, где суд има судити по савести па и одбрана мора савесна бити. * | Аптон Менгер — Чудњак и у животу и у науци, особењак, каквога је ретко наћи, Антон Менгер, професор права на бечком Универзитету умро је пре кратког времена, напустивши пре смрти катедру на коју је дошао још у младим годинама. На Универзитету предавао је у почетку грађански поступакиз које је дисциплине написао неколико оштроумних монографија. Али ван катедре, он је неуморно радио. Године 1886 појавио се први плод његових студија: „Баз ЕесМ аи! с1епуо11еп АгћеИзегка^". У томе је делу Менгер изнео један од постулата модерног соцпјализма, право на износ рада. Оно садржи интересаНтан одломак историје развитка социјалних доктрина, дело, које читаоца изненађује не само масом ма-

теријала већ и живом, оштром полемиком противу генерала, који командују данашњим политичким социјализмом. Са тим делом, јавио се Менгер као социјалиста. Менгер вели, да је најважнији задатак правне философије нашега времена правна прерада социјализма. Јер право његово решење знатно ће припомоћи, да се неизбежна промена нашега правног поретка изврши путем мирних рефорама. Менгерово дело, које поменусмо, само је фрагмент једног већег дела у коме је социјализам представљен као правни систем. То дело, сума његовог духа и живота, јавило се тек после две Ј деценије и то у оно доба, када се Менгер са свим повукао са катедре у тишину своје ретке и богате библиотеке. ,^ т еие 8Шеп1ећге" тако носи наслов његово мајсторско дело у коме је конструкција нове правне науке. У том се делу излаже наука о Држави у будућности. Сем њега написао је Менгер и „Грађанско право и пролетаријат" ([)аз ћиг^егИсће Еесћ! ипЈ сИе ће81Шо8еп \ г о1к8 Иавбеп).

Једно предавање про®есора Листа — Познати проф. Фрања Лист држао ј е ту скоро у бечком јуристичком друштву предавање: „Компарацпја права и право право". — „Деветнаести век", рекао је он, представља периоду анализе, периоду испитпвања индивидуе у критици и систематици. Са двадесетим веком осећамо нову тежњу: да из анализе пређемо на синтезу, тежњу за новом