Branič

364

В Р А Н II Ч

њем, па природно, и да се пуноважно обанезују било грађански, било менпчно. Дакле, менична обавеза удате жене важи само онда, ако је снабдевена мужевљевим одобрењем, које, као год и старатељско мора бити за сваку меничну обавезу посебице, и може бити и изрично и прећутно — исто онако, као и за малолетника. Према овоме, погрешно је наређење трг. законика у § 77., да менична обавеза удате жене, која није снабдевена мужевљевим одобрењем, постаје проста грађанска, јер она то не може да постане, пошто је и према прописима грађ. законика обавеза жене без мужевљевог одобрења ништавна. Но у нашем законику није изрично предвиђен један доста чест случај: шта ће бити са оним обавезама, које је издала жена за време кад живи одвојено од мужа, водећи брачну парницу? У француском Сос1е ст1 је то изрично регулисано јер чл. 217. вели: 1а Метше тете поп соттипе ои зерагее пе Мепз, пе реи1 с1оппег, аПепег, ћироШедиег, асдиепг запз 1е сопсигз с!и тап с1апз 1' ас^е ои воп сопзаМетеп*; раг есгП. Алп ипак аналого тумачећи жељу нашег законодавца можемо извести исти прннцип, који је и код француза, јер у § 102. грађ. законика раздвојени живот сматра се, кад други покушај мирења, те је према томе јасно, да брачна веза још није престала, па је с тога онда природно, да жена и за то време остаје под надзором свога мужа све до коначног судског одлучења о разводу. II Апсолутпо неепособна лида. Овде долазе: а). мала деца исиод 7 година. — Она су потпуно неспособна да се обвезују било грађански, било менично, па ма и с родитељским одобрењем (§ 533. нашег и § 865. аустриј. грађ. законика); б). лица с телесним и душевним недостацима. Лица, која су разума лишена према § 533. пашег грађ. законика не могу уговора чинпти тј., нити што обећати нити што примпти, па пр^ма томе ни менично се обвезати, па ма имала за то и старатељско или родитељско одобрење, јер су овака лица законски неурачунљива. Исто је тако и са свима оним