Branič

0 МЕНИЧНОЈ СПОСОБНОСТИ

367

само војници сталног кадра, — војници, који су под заставом, а не и они, који се с времена на време позивају на војну вежбу. У прилог овога говори још и један практичан разлог а тај је, што су резервни војницп људи, који имају своја стална занимања, код којих је можда прека потреба, па чак и битан услов за рад манипулација с меницама. У немачком праву дозвољено је, као што смо већ казали, свима грађ. способним лицима, па природно п војницима, да се менично обвезују; док међутим, у аустријском праву не дозвољава се чак ни официрима, па било да су у активи или у пензији; било да су у дејству, недејству ил' осуству; како за оне који су у земљи, тако и за оне који су у иностранству. Но од овога аустријски законодавац изузимље: аудиторе, војне лекаре и трупне рачуновође, јер они, ма да; до душе, имају ранг и карактер официра, ипак не сачињавају стални кадар; а нарочито не узима у рачун: војне свештенике и чпновнике као ни резервисте. Према овоме, види се, колико је назадан и штетан у овом погледу аустријски законодавац, чак несавременији и од нашег. И на послетку ђ) правна лица. И она су апсолутно неспособна да сама собом у опште нешто раде, — па природно да се и меничпо обавезују. Способност за правне радње задобијају тек тада, кад добију свог представника или заступника, који је јединп у могућности да закључује поред осталог и меничне уговоре, па и правно лице, за чији рачун ради, менично да обавезује. Што значи, да кад би други а не овлашћени представник или заступник неко правно лице обвезао, та би менична обавеза била ништавна. 8 Ово је овако у науци а и у модерним законодавствима; наш законодавац у одељку: „о онима, који у Србији менице издавати и примати могу" не говори ништа. III. Врезхе за оцену меничпе способностп. Тетриз гедИ асћт, вели старп римски правни принцип, који је због своје вредиости још и данас у сили п важности. Јер питање има ли или нема ко пасивну меничну спо8 ТЈећшапп, КећгвиеН 8. 298; Каћап уоп бапб^еш 108.