Branič

530

Б Р А Н II Ч

немач. казн. зак. II када је тако, онда не знамо на што онолико ишчуђавање господина критичара и трошења онолико речи. Све, што је критичар о овој одредби казао, празан је разговор, као и сва његова критика. Да завршимо. Ми из принципа не би ни одговарали на овакву критику од критичара," који, поред тога, што треба још и теоријски да се усавршава, има да прође кроз практичну школу кивота и судску праксу. Тада ће тек његови погледи бити и дубљи и правилнији у многим питањима, и тада ће, бев сумње, и сам жалити, што је много што шта исписао у доба, када су му недостајали искуство и довољна зрелост. И овај критик одговор исписали смо у неколико ради оних, који нису прочитали нашу расправу, а поглавито смо га адресовали г. г. уредницима Архива. Ми поново молимо г. г. уреднике да пажљиво прочитају нашу расправу и упореде сваки одељак са примедбама критичаревим, на ће онда увидети, колико су се огрешили о самога критичара, примивши једну скроз површну и без икакве логике- написану критику, а и о свој часопис, чијем угледу на овај начин,наносе велику штету. Уредници једнога научног часописа морају бити веома скрупулозни при одабирању радова, које примају, иначе се у часопис мора у брзо изгубути вера да је он орган у коме се истински и озбиљно третирају научна питања. I >г. 31. Миљковић судија

РпопШзжесћбе!, ет ВеИга§' шг кгесШхе{'огт уоп 1$Мог ЈеГепко ипс! ТЈг. 1дто ВгоссШ (Уег1. Г. Н. 8сћ1трН, г Меб1). Оба писца овог делцета о Приоритету Меница чланови су управе трстанске Кредитне Банке а у њему су онн изишли с предлогом, да би кредитне прилике у трговини, индустрији и другим гранама радиности могли побољшати у колико јето могуће према данашњим приликама. Њихов предлог састоји се у томе да треба створити т. зв. РиопШз^есћзе! и