Branič

542

Б Р А Н И Ч

0 мирним начинима сређивања међународних несугласица; Спасоје Радојчић — Акционарска друштва. Будет Министарства Правде за 1907. год. — Према предложеном буџету који је пред Народном Скупштином, буџет Мннистарства Правде за 1907. год. износп 1,985.609 динара (према буџету за 1906. г. који је износио 1,942.143 дин.) буџет је повећан за 43,465 дин. Ова сума долази: на Мпнпстарство Правде 3257-80 дин. (на унапвеђење секретара и писара а на штампање судских огласа); на Касациони Суд 3336-40 дин. (иовишење илата); па Апелацпони Суд 1000 дин. (периодске новишице); на ирвостепепе судове 35.113 дпп. (периодске повишпце п издржање притвореника); на Казнене Заводе 757'80 дпн. (унапређени управници). — У току ове 1906. год. добилп су периодску повишицу 46 судија првостепених судова, 2председника прв. суда, 1 судија Апелационог {Суда и 3 судије Касационог Суда. Србија годишње троши на Министарство Правде 80.537 дин.. на Касациони Суд 152.196 дин., на Апелациопи Суд 87.580 дпн., на првостепене судове 1,197.903 дин. и на казнене заводе 467.392 дин. Свега дакле, дин. 1,985.609. Измене у бугарском грађанском поступку — Бугарском Народном Собрању поднете су неке измене закона за гражданското сЂдопроиззодство. У главном има девет измена. * Из ратног права Познато је, да се бриселска конференција састала 1874. год. на позив руског цара Александра II. да на основу предлога петроградског кабинета донесе споразумне •одлуке о законима и обпчајпма с.у-

воземног рата. Тој је конференцији државника и виших официра председавао руски пуномоћник барон Александар Јомини, који је умро 17. доцембра 1888. г. Немачку је заступао на тој конференцији ђенерал ФојктРец, Аустрију барон Шелфелд и др. Најтежа партпја пројекта о којој се највише дебатовало била .је она, која се односила на војну сплу у поседнутом непријате.гском земљишту. Тенденција руског пројекта била је јачима да да за право, па што мање државе нпсу могле прпстати. У пптању о личном праву ратовања Русија је била предложила да само униформисане и плаћене трупе имају својстава за рат, али је после дуге дебате тај предлог модифпцпран тако, да могу ратоватп и добровољци. само ако стоје под командом једног одговорног вође, ако иосе знаке, који се из далека могу познатн. О осталим предлозпма у руском пројекту, о средствпма да се непријатељ унпштп, о опсадп, шпијунима (уходама), контрибуцијама и реквпзицијама, парламентерима, болесницима рањеницпма, заробљенима, предајп и примирју, — брзо се постпгао споразум. Тако су акта бриселске конференције остале тппичнпм обрасцем за све додније радове у том правцу, нарочито по другој конвенцији Хашкој од 29. јула 1899. год. У том споразуму којп обухвата 16 члапова унети су законп и обичајп сувоземног рата. Бриселска декларација Хашким споразумом прошпрена је и допуњена. Забрањено је бомбардовати градове, села и зграде које се не бране, итд. Забрањена средства да се непријатељ оштети налазе се и у сппсу Кантову, који је пре више од сто годпна угледало света — „2шп е^\']§'еп РпеЛеп". Сви уџбенпцп међународпог права, који су од тада угледали света, све ратне конвенцпје задржалп су ту стару