Branič

КАЗНЕНО ПРАВО

73

сада за све вере иста форма заклетве, ипак су допуштени конфесионални додатци, ако их захтева религиозна потреба клетвеникова, и ако не уништавају значај законске форме. Не може се међутим порећи, да повећање веровста, које треба да се прида каквом уверавању религиозним карактером заклетве, отпада у оним случајима, где клетвеник не ве РУЈ е У Бога. Ако се познати атејиста принуди 1 на заклетву, то се врши не само недостојна принуда савести, већ наступа и обесвећење заклетве. Да многобројна кривоклетства могу да буду предупређена озбиљном опоменом и поуком о значају заклетве, позната је ствар, извесно подесна, да судију потсети на тешку одговорност! 3. Урачуњивост код деликата због заклетве карактерише се као способност за полагање заклетве. Због кривоклетства не могу дакле бити кажњена: лица, која у времену полагања заклетве нису навршила 16-ту годину, или због недовољне умне развијености, или због слабоумља нису имала довољну представу о суштини и значају заклетве (крив. пост. § 56 № 1). 4. Не кажњава се кривоклетство као прост злочин против религије, као повреда какв е религиозне дужности; јер само грађанско обавезна заклетва од важности је као предмет деликата због заклетве а нерелигиозна заклетва је слободиа. Кривоклетство није такође врста преваре: код понуђене заклетве на пр. не вара се ни протпвник, нити је потребно да је судија преварен. Кривоклетство је, по својој суштини, злоупотреба извеске форме јавног оверавања, која има своју последњу потпору у релпгији. Оно је дакле сродно са фалзификовањем исправа. Али оно није аналогон лажног прављења какве исправе, јер је форма истинита; такође није аналогон преиначења какве исправе, јер ово преиначење претпоставља постојање садржаја и форме: већ аналогон

1 Могла би се атеистима, као менонитима, допустити форма уверавања без заклетве. Ово би .одвело од факултативног увођења исте ка обавезном, као што се од факултативног грађанског брака прешло ка обавезном грађанском браку. Најтачније би било, да се већ незаклети, дефинитивно лажни исказ казни, а да се заклетва, која је уз то још положена сматра само као отежавна околност. Упореди: СосНсе репа1е рег 11 ге§по (1' НаИа, 1889, § 214. Такође већ у свом спису: лажни исказ, Грац 1877, стр. VI.