Branič

КАЗНЕНО ПРАВО

75

2. Понуђена и повраћена заклетва (изборне заклетве) иретиостављају контрадикторни поступак, који доводи противника у принудан положај, или да положи заклетву, или да допусти: да важи као истина супротност факту, о коме има да се положи заклетва. Обе имају други карактер но заклетва поравнања, која почива на слободном споразуму (Краљевина Саксонска). Али ова заклетва не долази под наш закон. 1 3. Наложена заклетва нема као неопходеу претпоставку контрадикторни поступак. Она се појављује само у законом наређеном поступку, али не једино у поступку пред судом. „Наложена" заклетва значи сваку заклетву, коју захтева какво у опште овлашћено надлештво, и ако није у конкретном случају овлашћено; ово овлашћење није управ својствено само судовима, већ и другим земаљским, па чак и иностраним надлештвима, као на пр. посланствима и консулатима.'4. Понуђена, повраћена или наложена заклетва мора бити са знањем лажно положена. Објективна лажност није довољна; она мора бити епојена са знањем о лажности. Али се мора захтевати и свесност о противправности, и с тога се с правом узима, да кривоклетство не постоји, кад ко у асерторној 3 откривајућој заклетви (промисорна 3 заклетва долази под § 162) прећути тражбине с уверењем, да их не мора да именује. 4 б. Заклетва је свршена, чим је клетвеник изговорио цео текст заклетве. Пристанак на заклетву, па чак и подизане руке само је припрема, покушај постоји тек, кадје отпочето изговарање текста заклетве. Остане ли клетвеник, пошто је изговорио један део речи заклетве, при овом покушају, то се он, по § 46, у опште због својевољног одустанка, не казни. 6. Понуђеном заклетвом постаје се судија у сопственој ствари, и као такав нема свакојако уза се претпоставку исти1 Упор. грађ. суд. пост. §§ 400 сл. (§§ 455 сл. нове редакције. Прсв.). 2 Упор. грађ. суд. пост. §§ 266. 391. 437—439. 711. 769. 829 (§§ 294. 426. 475—477. 807. 883. 452 нове редакције. Прев.). Ц. С. од 29. Априла 1889. 3 Асерторна је заклетва, која се полаже после датог сведочења или мишљења, промисорна се заклетва полаже пре отпочетог сведочења или давања мишљења. Ради краткоће употребљаваћу ове изразе и у даљем излагању. Прев. 4 Окћаизеп, 1897. стр. 586.