Branič

КАЗНЕНО ПРАВО

као доказно средство , то је од важности за кривоклетство, од датог исказа о ствари, са^мо оно, што је од вредности као доказ. Што не може утицати као доказ ни о окривљењу ни о одбрани, остаје дакле без вредности. Али пракса пориче ова правничка правила. Док она са законодавцем полази од претпоставке, да се кривоклетство не казни као злочпн против религије, при провођењу ове науке о кривоклетству враћа се схватању кривоклетства као повреде извесне „религиозне дужности," не разликује исказе сведока од сведоџбе, а тако исто не чини никакву разлпку пзмеђу важних и неважних одговора. 1 4. По општем мишљењу кривоклетство сведока је свршено: код асерторне заклетве: чим је изговорен цео текст заклетве; код промисорне заклетве: чим је исказ свршен, не тек са закључењем претреса. Исказ је једна целгта, до чијег свршетка сведок мора да задржи потпуну слободу поправке. Ако би му се одузела ова слобода, то би био доведен не само он у опасност, већ би се штетило и само правосуђе, јер би сведок, из страха због казне кривоклетства, пропустио да исправи исказ. У овом влада потпуна сагласност. Ови разлози говоре такође у прилог допуштања некажњивих исправки, што се обично не признаје, до закључења претреса, у толико пре, што међутим тек доцнији искази сведока дају могућност већ саслушаном сведоку, да види ствари у њиховој потпуности и да му учини успомене јасним. 2 Лажна сведоџба без положене заклетве није кажњива. 5. Доказ кривоклетства захтева код оптужења због лажне сведоџбе обазривост. Памћење је могло да превари сведока, п против своје воље могао је он оно, што је опазио, да помеша са погрешним домишљањима и закључцпма, којејеиз тога извео, чак са неистинитим саопштењима о догађају, која 1 Тако стоји у једној пресудп Царевпнског Суда од 14. Октобра 1884: „Ако се основ кажњивостп кривоклетства налази у повреди религшзне дужности, то се извесно пе може оправдати раздиковање између важности и неважности ненстине". Упор. Ц. С. од 8.- Јан. 1886. У погледу вештака: Ц. С, од 17. Фебр, 1890. 2 Према томе мп се најзад одлучујемо за ово схватање, о коме смо се дуже време колебали. — Надег, Уо11еп<1гш§ <1ез МешеМез, 0. 8. св. 25 (1873) стр. 249.