Branič

ДВфиНИЦИЈА И ПРАВНИ ПОЈАМ СВОЈИНЕ

483

Тако он нема право да чини од своје непокретности употребу која праском, пратнином, димом или мирисом, причињава суседима несносан живот или им смета да извлаче из њихових сопствених добара услуге које имају ираво да од њих очекују. Он нема право да прави засађивања, конструкције, рушења која проузрокују или прете очевидно да проузрокују штету суседима. Претња од какве штете већ је штета. Он нема право да остави грађевину у стању квара које је такоће за њих непрестана опасност. 33. — При свем том он може чинити од своје ствари употребу која смета мало вршењу права његових суседа, кад би уздржавање ове употребе своје ствари повлачило за њега штету изван сразмере са минималном штетим која прети другоме. Резон хоће да у случају сукоба између два права, т. ј. кад два пр&ва сметају једно другом и не могу да се врше потпуно оба, оно које је очевидно мање важно уступа другоме. Тако сопственик каквог земљишта може на истом подићн грађевине и ако изглед здања треба да одузме суседном добру мало од његове лепоте и мало његове плодности. Сопственик каквог здања може се у истом одавати радовима, који ће производити само мало прашине, само мало дима, мириса или ларме, и који проузрокују суседима само мале непријатности. И он није дужан никакву накнаду за ове незнатне штете, јер је њихова вредност безначајна и оне се неминовно компензирају раније или доцније штетама у истој мери, које причињавају у супротном смислу суседи. Ту су неминовне последице једног неизбежног факта, суседства. 34. — 3. Он нема право да се противи томе што се други људи служе његовом ствари, у случају нужде, да спасу свој живот или да избегну знатну штету изван сваке сразмере са штетом коју они нричињавају томе сопственику. Тако ја немам право да спречим човеку који се дави да се ухвати за гране мог дрвета или дувар моје лађе. Ја немам право да истргнем од каквог човека који очевидно умире од гладп мој хлеб или моје плодове, које је он дочепао да се окрепи. Ја немам право да се противим томе што мој сусед тера у моје поље своје стадо да га спасе од какве поплаве нли пољара, ни баш томе што он отвара, ако је то нужно да би га спасао, брешу у зиду моје брањевине. Још је ту примена рационалног принцнпа који треба 31*