Branič
КАЗНЕНО ПРАВО
111
II. Просто кажњиво подвођење (§ 180). Подвођење постаје т.зв. просто кажњиво подвођење, кад је извршено: или 1. из навике, или 2. из користољубља. А(1 1. Подвођење из навике је по правилу и професионално подвођење. Али пошто закон навику оглашава за довољну, то није потребно, да се наведе често тежак доказ користољубља, који би морао да се поднесе, ако би закон захтевао форму професионалног подвођења. Навика се може усвојити и онда, кад је једној и истој личности више пута помагано у циљу блуда. Навика не захтева дакле, да је множини лица помагано. Али је свакојако потребна множина случаја, који у њиховој укупности стварају .један деликат из навике. Ас1 2. Не стоји ствар тако с користољубљем. Ово се може показати већ и у једном једином случају. Није потребно, да се оно управ у томе испољи, што је подвођење учињено за новац, већ се исто може заоденути и у друге форме на пр. у спекулисању извесног кафеџије, да нуђењем прилике за провођење блуда створи јачу посету у својој кафани. 1 Лице, које даје заштиту каквој женској да проводи блуд, а не подводи , не спада под казнени закон; протнвно пројект од 1882. године. 2 III Опасно кажњиво подвођење (§ 181). Особени захтеви простог кажњивог подвођења, навика или користољубље, отпадају овде; они су накнађени двама другим знацима: лукавством или извесним личним односима.
1 Ц'. 0. од 13. нов. 1892: „Користољубље, у смислу § 180, постоји не само тада, кад подвођач тежи за новчаном добити, већ и, кад циља на друге материјалне користи, на задовољење пожуде уживања на пр. душевним напитцима". — Ово користољубље „није ограничено само на постигнуће какве имовпнске користи, оно може постојати и у продужењу примања извесног ранијег дохотка, или у отклањању какве предстојеће имовинске штете: од 17. јан. 1884. — Еористољубље је на сопствену корист управљени труд, који без обзира на заповести морала води рачун само о сопственом интересу"; на истом месту. И онај је подводач из користољубља. који потпомаже блуд других из разлога, да би по том сам могао извршити обљубу: Ц. С. од 3. маја 1887. По нашен схватању мора се код користољуоља свакојако тицати имовинске корисши.
2 Види ниже под V. т. 3. у тексту моју допуну. Преводилац.