Branič

0 КРИВОКЛЕТСТВУ Н ЛАЖНОМ СВЕДОЧЕЊУ

583

са моментом закључења претреса по овом праву настаје немогућност опозивања лажног исказа, усваја оно, да је покушај овог дела правно немогућ 1 и некажњив,- Несумњиво је тачно, да покушај овог дела по овом праву није правно могућ, јер по томе, што се заклетва полаже пре испита сведока, остају само две могућности: или да је претрес закључен или није, па ако је закључен онда имамо свршено дело, јер сведок не може да опозове свој исказ, а ако претрес нпје свршен, сведок је у могућности, да нсти промени, допуни или опозове, те нема још покушаја. По овом нраву настаје онда само питање о томе, докле сведок може опозвати свој исказ? Пошто закон о томе ништа не говори, наука је на исто одговорила, да је то могуће само до закључења претреса пред судећим судом у првој инстанци, никако пак пред вишим судом. 3 7. Из претходног излагања о кривоклетству и лажном сведочењу видимо, да ова дела могу постојати само онда, ако је заклетва положена пред судом или иначе надлежном влашћу. Без положене заклетве нема ових дела. Услед тога као последица тога јављају се друга правила, да ова дела не постоје: ако су лица која су позвана пред суд, да даду какво извешће лажно сведочила, а остала незаклета. Разлог за 'ово лежи у томе што се таква лица и не сматрају као прави сведоци; на њиховим се исказима не оснива пресуда, неморалност акта њиховог лажног сведочења мања је од неморалности сведочења под заклетвом. Овај разлог усвајали су још јипбсопаићез, а одржао се у пуној снази и у француском праву. 4 Као друго правило сматра се, да оптужени, који се у својој одбрани лажно брани не може одговарати за лажно сведочење, из тога разлога, што нико не може бити сведок у сопственој ствари по старом начелу: пи11ив т ге 8иа 1е8из т1еШ§ч1иг. 5

1 Оаггаи<1, ор. сИ. стр. 305 и 309.

2 НеНе ор. сИ. стр. 447 и 454, који усваја ипак покушај у несвршеном исказу пре закључења љеговог, али искључује примену казне. По франц. праву чл. 317. со<1е <1е шзсг. еит. полаже се заклетва пре сведочења.

3 Оагпии!, ор. сЦ. стр. 307.

4 НеНе ор. сИ. стр. 425-6.

5 НеИе, ор. сИ стр. 427 и 429. и Оаггаип, ор. с!1. стр. 299.; али пракса француског касац. суда не дели ово мишљење.