Branič

Б Е Л Е Ш К Е

799

при том наше српске прилике, којима одговара випге један казненн законик, израђен по принципима старе школе, уредништво овог листа је и приступило издању Бернеровог уџбеники, са последњег издања, у нади п уверењу, да ће он корисно послужити нашем правништву. Нека је и међу нама вечан помен великоме правнику Бернеру, алт-мајстору правне науке! Брак између јеврејина и католкиње — § 64. аустријског грађанског законика садржава ову натражњачку одредбу: „Не могу се углавити брачни уговори између хришћана и лица, која не исповиједају хришћанску вјеру". Рјешењем 31. августа 1898. бр. 20287. аустријског министарства унутрашњих дјела, у коме се говори о браковима у Русији, аустријске власти позивљу се, да се строго држе одредбе § 64. грађ. зак., кад имају да рјешавају о браковима, који су углављени у Русији између вјерника евангелијске вјере и јеврејске илп мухамеданске. Брак, о коме је недавно морао да рјешава Врховни Суд у Бечу, донио је малко свјетлости у ову парницу. А, аустријскп поданик, јеврејин, дуго је живио у Бечу. Ту се упознао са Б, католкињом, која је такођер ауетријска поданица. Живјели су неколико година заједно, без брака. Годпне 1903. отишли су у Америку. Ту су се вјенчали. Нијесу промијенили, ниједно од њих, нп вјере ни поданства. Недавно су се новратили у Беч. Ту су се поново настанили. Власти су устале, да униште њихов брак, који не мора да важи за Аустрију. Судови првог и другог степена уништили су тај брак на основу § 64-. грађ. зак. Врховни Суд у Бечу, примајући дјелонично ревизију протпв пресуде другог степена, унпштио је

ту пресуду. Парницу је повратио призивном суду, да по други пут ријеши о њој ради неких формалних мана. Врховни Суд навео је и ове разлоге: „Прпзивни суд одобрио је мнијење првога суда, по коме се начело § 64. грађан. зак., као присилна и јавноправна одредба, која везује све аустријске грађане, мора у сваком случају примијенити од аустријског суда: те, да се, по томе, брак, о коме се ради, мора уништити без обзира на пкакву другу законску одредбу. Први суд рекао је још, да је неморалан брак између хришћана и нехришћава, те да је ради тога забрањен. Протпв тога треба се позвати на § 136. грађ. зак,, који јасно говори, да се преласком једног јеврејског женидбеног друга у хришћанску вјеру не уништава брак, Осим тога, могу се вјенчати два лица, од којих једно припада хришћанској вјери, а друго нехришћанској, ако изјаве, да неће да припадају никаквој вјери. Оваква лицу могу, послије вјенчања, поново пригрлити стару вјеру. Нема никакве законске одредбе, која може уништити такав брак. Према томе, у Аустрији није забрањено, да постоје бракови пзмеђу хришћана и нехришћана. Забрањено је само, да се такви бракови углављују. Брак, дакле, између хришћана и нехришћана, не може бити забрањен, као неморалан. § 64. грађ. зак. има свој извор у католичком схваћању брака, као црквене тајне. коју не може да прими онај, који није хришћанпн. Ни етика, ни морал немају овдје никаква посла". Овај случај —додао је један бечки правнп лист, говорећи о тој пресудп Врховнога Суда — врло је важан у два смисла: најприје с тога, што Врховни Суд, у оваквом питању, долази до сасвим новог схватања, а за тим и с тога, што нижи судови хоће да униште, као неморалан, брак, којп је углављен између хришћанина п је-