Branič

692

Б Р А II II Ч

рочиште. На дан прије рочишта адвокат се подвргао тешкој операцији, коју иије могао одлагати. Странка је дошла на рочиште еа другим адвокатом, који није бпо ни најмање обавијештен о иарници. Странка и новн адвокат молили су суд, да одгоди рочиште ради болесги првог адвоката. Суд је одбио ту молбу! Другом адвокату, пошто се површно извијестио о парници, уепјело је, да се рочиште одгоди ради саевим других разлога. Прије неколико мјеееци догодило се још горе у истом Бечу. Радило се и овога пута о великој парници, у којој је било већ неколико претреса. Адвокат, који је водио парницу, тешко се разболи на неколико дана прије рочишта, које је морало бити пошљедње. Други адвокат, умољен од првога, на име странке писмено замоли суд, нека одложи рочиште ради болеети адвоката. У молби, којој еу биле приложене и лијечничке еведоџбе, речено је, да ниједан други адвокат не може да се прими те парнице, јер да. до рочишта нема довољно времена ни да проучи списе. Суд,. брже боље, писменом одлуком одбије молбу, наводећи, да болест адвокатова није никакав разлог за одлагање рочпшта! И адвокат, само да странка, која му је повјерила парницу, нема штете, морао је болестан, у љутој ватри, замотан, доћи на рочиште пред суд. Тек онда, кад је тај адвокат, огорчен, иоказао и доказао суду, да је тегако болестан и да ее ниједан други адвокат у мало дана не може примити те парнице, суд се смиловао и одложио је рочиште. Овако што може да се догађа само у држави, која хоће да уништи адвокатуру. Оваким поступцима судови настоје да убију углед и важност адвокатима. Значај адвокатуре и повјерење, које клијент има у одабраног адвокдта, доводе се до ништице. Адвокати приказују се, као просте машине, које се могу по вољи мијењати. Него, кад би се икада догодило, да се адвокатура уништи, за њом ће пожалити највише они, који је сада директно ирогоне. Сви државни чиновници, међу које спадају и суци, у свакој својој невољи или потреби моле адвокате за помоћ. Адвокати еу једини, који својим језиком и пером знаду и могу да им помогну. Они, као независни људи, немају обзира према никоме, па прискачу и помажу гдје могу и колико могу,. а могу много. 1)г. Адександар Митровић.