Branič

700

Б Р А Н II Ч

штину исказа, јер иначе постоји дело из § 359 т. 1. кр. з., иошто и сам § 114. крив. пост. предвиђа, да се сведок, који је навео неке околности, за које је доказано, да су неистините, а он не докаже да је из пометње лажно сведочио, неће заклињати, чиме се дакле отклања само могућност његове осуде за дело лажног сведочења под заклетвом, али не и за дело из § 359 т. 1. к. з., дело обмане власти простим лажним сведочењем, које није допуштено. Нз тога факта, што сведок мора да да разлога, и објашњења, зашто мења свој исказ, види се, да је недопуштено мењање исказа у суштини, ако нема разлога за ту измену, по чему се дакле и просто лажно сведочење има да казни по § 359. т. 1. к. з. На послетку III одлука од 9. јуна 1898. бр. 5253 одржала је у сили примедбе одељења које гласе: „Да би могло бити дела лажног сведочења, треба да та сведоцба одговара § 229. кр. с. п. ...Што се тиче ранијег сведочења код иследне власти — без положене заклетве — суд има да цени, да ли стоји дело обмане власти из § 359 т. 1. каз. зак., за које има да се отвори кривична истрага (редовним путем). 1 Из саопштених случаја видимо, да је праксом нашег највишег суда' освештано правило, да се лажно сведочење без положене заклетве код полицнјске власти или код иследног судије сматра као иступно дело преваре — обмане које подлежи казни из § 359. т. ј. казн. зак. Тачност овог гледишта Касационог Суда могла би се спорити, ако би се пошло строго саграматичког тумачења законског текста, који не говори у ствари нпшта о лажном сведочењу, док би се целисходно тумачење истог суда у ширем смислу имало у начелу одобрити, поштојелажно сведочење у ствари обмана и иошто је толикогодишњом праксом такво тумачење у опште примљено, а није се нико од позваних заинтересовао да ово питање засебном нормом друкче регулише у закону. 11. Поједина законодавства, као француско, сматрају овакво лажно сведочење без положене заклетве као просто извешће, дато иследној властп, које нема елементе кажњивог лажног сведочења датог под заклетвом (1е 1аих 1ето1§па^е). 2 Лажни искази у претходној истрази остају некажњиви, јер

1 Из „Бранича", V. (1898) бр. 15. стр. 536/8, где је знатно опширније овај случај приказан.

2 ОаггаиЛ ор. сН. стр. 297.