Branič

0 КРЛВОКДЕТСТВУ И ЛАЖНОМ СВЕДОЧЕЊУ 705

чају, што би требало истаћи у закону. — Код оба ова дела с1о1и8 се састоји у знању о лажностп уверавања. * § 8. IV. Иокушај навођења иа кривоклетство, лажно сведочење и давање лажног уверавања. — § 272. казтт. зак. 1. Првобитна редакција § 272 к. з., била је друкча Ту се говорило о навођењу, као свршеном делу, и о покушају навођења на ове исте радње. Према садашњој редакцији имамо овде да разликујемо три случаја: 1. покушај навођења на кривоклетство из § 266 I. одељ. к. з., 2. покушај навођења на лажно сведочење из §§ 266 II. одељ., 267 и 268 к. з., и 8. покушај навођења другог на давање лажног уверавања место заклетве из § 270 к. з. Како покушај у опште не може бити кулпозан, то је употреба израза „са знањем", који треба да изближе обележи сЈоћхз навођачев, поред израза „покуша" у овом §-у непотребан и као такав сувишан. Својом непажњом не може се покушати извршење каквог намераваног дела, јер наговарач мора бити свестан своје радње г знати шта хоће, бити свестан могућности наступања те своје радње. Лажна заклетва пак, или лажно уверавање место заклетве, које даје наговорени, или које треба да да, мора бити објективно и субјективно лажна т. ј. и наговарач и наговорени знају о њеној лажности, дакле наговарач не крије од наговореног лица неистинитост факта, ко.ји наговоренп треба својом лажном заклетвом да утврди као истинит, код наговореног се дакле претпоставља такође долус. Разлика између нове и старе редакције овог §-а постоји поглавито у томе, што је у новој редакцији изостављено навођење као свршено дело, што је за похвалу, док је сам покушај тога навођења оглашен за кажњив као дело зш ^епепв. 1 ) Ово разликовање има свога практичног значаја. При изради нове редакције § 272. нашег казн. зак. наш се законодавац угледао на § 130 пруског к. з., којијетакође говорио о покушају навођења на кривоклетство у сопственој парници, и покушају навођења сведока (и вештака) на лажно сведочење у опште под заклетвом и најзад о покушају навођења другог, да да лажно уверавање место заклетве. Ре-

Ј ) Овако узвма п Ценић, ор. сН. стр. 747. БРАНИЧ