Branič

БРАНИЧ

Година X.

Ееоград, фебруара 1925.

Број 2.

Преклузивни рок и

Живојин М. Перић и Др.

1. У Приватном Праву разликују се две врсте рокова: материално-правни рокови, чија правила излаже Материално Право, и рокови формално-правни којима се, опет, бави Формално (Процесно) Право. 2. Материално-правни рокови су или а) Пргклузивни рокови (АиззсМиб- осЈег Ргак1изМт1еп) и в) Застарелост (Уегјаћгип§) односно одржај (ЕгбЉип^). И једни и други рокови имају ту сличност међу собом што се, у оба случаја, протеком рока губи дотично право: после њега, правно овлашћење закон више не признаје подмету (субјекту) овлашћења. Сличност им је и у томе што су законске одредбе о дужини тих рокова императивнога карактера, како за власт (која их не може ни скратити ни продужити) тако и за појединце (који, тако исто, не би могли, својим уговорима, те рокове начинити краћим ни дужим нити их се уопште унапред одрећи: в. § 950. Грађ. Законика: „Застарелости напред се одрећи нико не може, нити може дуже време уговорити, него што је законом прописано": ово вреди, разуме се, и за одржај као и за преклузивне рокове, а по §§ 13. и 538. Грађ. Законика). Све што може бити то је да се заинтересовано лице не користи протеком рока, да се прећутно одрече права да тај протек истакне и да тако, следствено, призна противној страни оно овлашћење (Ве!и§шб) које би иначе, протеком рока, било престало: суд нема власти да, по званичној дужности, истиче протек рока: ако је оно горе шз ргаесерЦуит уе1 ргоћЉШуит (шб со§епз), ово последње то није већ је само шз сНзрозШуит. (За застарелост односно одржај в., н. пр., овде § 949. Грађанскога Законика: „Странкама стоји на вољу употребити застарелост или не употребити. И суд, ако се стране на застарелост не позову, сам по себи, неће је у призрење узети", што вреди, разуме се, и за одржај). То исто треба применити и на пре* Извод из једног дагог нравног мишљења поводом тумачења чл. 27. Закона о Правној Ликвидацији Стања Створеног Ратом. Уред.

рок застарелости* Драгољуб Аранђеловић. клузивне рокове, мада, у аустриској јуриспруденцији, има и противних одлука, т. ј. да су прописи о преклузивним роковима и у овом погледу шз со§еп5, (в., на пр., Еп15сћеШип§ 81§. X. N. 3952.: „Ргаек1ибМп51:еп 5тс! уоп Ат1з ше§еп ги таћгеп", наведено код Ог. Ј, Кгатг- Ог. Е РЕаН- Ог. А. Ећгепг^е^, ЗузГет с1ез оз^еггекМзсћеп а11§ететеп Рг1уа1гесМз, Е>с1. I. ШЈеп, 1913. б. 372. Апт. 57.). 3. Али иначе постоје важне разлике између ових двеју врста рокова, преклузивних рокова и рокова застарелости, а на име: а) Правила о прекиду (1Јп1ег1згесћип§) и обустави (Нетшип§) застарелости одн. одржаја, §§ 942 а 945. Грађ. Зак., не примењују се на преклузивне рокове, и б) Ако после навршења застарелости (Уегјаћгип§.), као што се обично узима у теорији и у законодавству, остаје ипак на терет дужника природна обавеза (оМ1§а1ш па!игаН5), због чега, на пр., ту не би л10гло бити примене §-а 902. Грађ. Зак. (сопсНсИо 1пс1еђШ), код преклузивнога рока, када се он пропусти, не остаје никаква обавеза па, дакле, ни природка (зато би ту могла бити сопсИсћо тдећШ). 4. Отуда се поставља питање, када је реч о једном праву законом ороченоме (ђеМ51е!е5 Респ!): да ли је то преклузивни рок или застарелост (одржај), т. ј. питање: који су и какви знаци преклузивнога рока а који и какви знаци застарелости (одржаја)? Питање, у теорији, веома спорно као и у позитивном праву, пошто се законодавац, обично, постављајући правне рокове, не изјашњава ехрНсИе о томе: да ли је дотични рок преклузиум или само застарелост (одржај). Узима се да је рок сигурно преклузиван, када је, за одржање ороченога права, довољна и само каква извансудска радња (изјава), н. пр. опомена (Ешшаћпип^) или пријава (Ме1с1ип§, Апте1с1ип§), али тешкоћа настаје онда када је, за очување ороченога права, потребна и сама судска (процесна) радња, акат, специално тужба (К1а§е): је ли то преклузивни рок или застарелост гезр. одржај ? (В. овде Ог. Ј. Кшпг- Ог. Р!аН- Ог. А. Е1)геп2\уе1§, ор. сЦ., ва. I., 5. 371.).