Branič

V « <>/

БРАНИЧ

ГОДИНА X. БЕОГРАД, ЈУЛИ — АВГУСТ 1925. БРОЈ 7 и 8.

ЈЕДИНСТВО ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПРАВНИШТВА

Величанствени покрет југословенства, изражен у исполинској борби која се деценијама водила за уједињење југословена, достигао је, последњих година, свој врхунац. Епски отпор Југословенства пангерманизму завршио се његовом пуном победом и допринео је, да се оствари сан јединства нашег троименог народа, оствари традиционална тежња, која је изазивала његове највеће духове, подстицала највеће његове умове на џиновске напоре, које новија повесница човечанства још није била упознала. И Југословенска мисао, најзад, надвисила је све, заблистала је свом лепотом својом. Данас, када је државно јединство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца свршен чин, када се стег наше нове и моћне краљевине поносно вије над проширеном нам Отаџбином, југословенско правништво устаје да једнодушно манифестује своју солидарност и јединство духа и мисли, оне мисли чији су заточници у минулом столећу били један Људевит Гај, један кнез Михајло, један Штросмајер! Француска револуција, као претеча југословенском покрету, пробудила је националну свест Југословена. Њена је неоспорна и велика заслуга^ што је цела историја југословенства испуњена беспримерним отпором и напорима за самоодржавањем у великим светским вихорима, који су често рушили и најмоћније народе. Она је дала подстрека Карађорђу за устанак у 1804. и задахнула Наполеона Великог мишљу, да оствариделимично уједињење Југословена спајањем Далмације, Истрије, Корушке, Крањске, Горишке, Градишке и једног дела Хрватске, под именом Илиријских области. И ма да је било кратковремено, то уједињење испуњ УЈе једну од најлепших страна савремене историје Југословена. И од 1869, када је Хрватски Сабор прогласио „истоветност и политичку једнакост

Хрвата и Срба", па до проширења те прокламације, за владавине великог и неумрлог Краља Ослободиоца, у „једнакост Срба, Хрвата и Словенаца", застава Југословенства све се блисгавије уздизала на страх и трепет његових непријатеља! Искићеној ореолом вечне славе, њој се данас диви цео културни свет. У тој дивној једнодушности, у нашој племенској солидарности лежи велика моћ наше нове Отаџбине. Она представља залогу њене најлепше будућности. Идеја народног јединства је остварена и ми се сада налазимо пред једним великим државним проблемом: проблемом државног преуређења и унутрашње консолидације земље. А тај проблем обухвата и питање о унификацији законодавства. Државно јединство и јединство легислатуре, неразлични су појмови. Без њих се не да замислити нормалан и здрав државни живот наше земље. Пионири на томе пољу државотворног рада, којима се наша домовина са пуним правом обраћа, јесу правници. Она апелује на њих да усредсреде и уједине све напоре, е да би наша победничка будућност одваженим корацима наступила у нову светску историју. Неимар на изградњи наше велелепне државне зграде јесте, дакле, правништво, једнодушно у схватању државних концепција, правништво, једно и јединствено. Први конгрес правника који ће се ових дана одржати у стоном Београду биће збориште, на коме ће се сјајно манифестовати јединство југословенског правништва. Његов моћни глас биће најлепши израз мисли и осећаја целог нашег троименог народа. Радујући се тој важној појави од свег срца, ми наше драге госте за конгрес правника најтоплије поздрављамо, и, желећи им плодан и позитиван рад, кличемо: Добро нам дошли, мили гости! — \ \'>\ ; ■■■:■< ј К /