Branič

Стр. 194.

„Б Р А Н И Ч"

Број 9. и 10.

принцип јавности при извиђању желе да идентификују са принцииом јавности (РићП2Ј1а15рпп21'р) који је дат баштинским, односно код нас интабулационим књигама. Ми мислимо да је ово мишљење погрешно. Погрешно је због тога, што је Законодавац сасвим други смисао и смер дао принципу јавности код извиђања од онога који је дао баштинским књигама. Та два принципа немају ничег заједничког; док је законодавац установом принципа јавности код извођења хтео да омогући што правилније извођење и суђење цивилних процеса, дотле је принципом јавности код баштинских књига ишао на то, да омогући што лакши, правилнији и сигурнији приватно правни промет непокретних екомонских добара. Уосталом да је то тачно јасно нам показује и пропис § 150 Г.С.П. који предвиђа и могућност тајног извиђања.

Ми мислимо, да рок у овом случају почиње тећи од дана извршности пресуде којом се констатује купчева својина дотичног добра. То своје гледиште заснивамо баш на пропису § 673. Г.З., који наређује, да се рок за прекуп рачуна „од времена предаје судом потврђење и објављене". Судском пресудом је потврђена продаја, а регистровањем спора и његовог основа кроз судске књиге (деловодни протокол) она је и објављена. Треба нагласити да се регистровање спора врши исто онако као и регистровање саслушања странака код суда, односно спроводи се кроз исте судске књиге. Уосталом не би се могло разумети, да купац са пресудом може не вадећи тапију уживати и располагати имањем, а да за прекупца никако и не тече рок за прекуп, да, дакле, купцу то питање прекупа стално лежи над главом. (ндотАвићк ск).

ПРИВНАЊЕ ОКРИВЉЕНОГА И § 124 КАЗ. ЗАК. — СВЕТИСЛАВ ВОЈ. ВУЛОВИЋ -

И ако је за прве владе кнеза Милоша Обреновића, у првој половини XIX столећа, телесна казна заузимала видно место у систему казни и она се, према тадашњем правном схватању народа, сматрала као казна врло потребна и правична, ипак, и у томе времену, у времену режима реакционарног кривичног права, разликовало се врло добро, шта државна власт, ислеђујући извесно кривично дело, има права да предузима према окривљеноме, а које су, опет, те мере које она не сме да примењује према њему. У времену, дакле, када су телесне казне имале ужасно велику примену и када је скоро свака друга кривична пресуда гласила на њу, у томе времену инсистирало се на томе, да власти државне имају са лицем које је окривљено за извесно кривично дело, да поступају човечно и да га никаквим мучењем ни бојем не натерују на признање. О томе сведоче ови занимљиви документи. Наредбом Великог Народног Суда од 12. маја 1828. год. Бр. 252, упућени су магистрати, да „кривце и подозрителне људе не принуђују батинама и мученијем да кривицу своју признаду; но точним и порјадочним сверху оних испитом и речима дужни су онакове донде доводити док кривицу своју не признаду. А који са оваквим испи-

тивањем кривицу своју не призна а подозрителан буде, о онаковоме суду народњем известије да пошље, и от њега за такови случај наставленије да очекује...." А кад је Велики Народни Суд сазнао, да је Магистрат Јагодинске Нахије и после те наредбе, ипак тукао неке окривљене, натерујући их на тај начин да признаду кривицу, онда је тај магистрат био опоменут укором од 28. августа 1828 год. Бр. 477: „....Нами је до знања дошло. да ви за погрешку приглашене вам људе бојем и батинама принуђавате да они своју погрешку признаду; који, не могући мука и боја стрпјети принуждени бивају, такову признати; а потом, како бој престане, опет почну отрицати да никако нису у показаној погрешки. Ви, пак, ни најмање на то не сматрајући, ипак батинама почнете их бити и погрешку на њих изјављену да признаду натеривати. Ово ваше поступање види се нам противно бити судејскоме праву. Зато строжајше, налаже се вама.... и т. д."')

Ј ) Алекса Јовановић, Приносци за исшорију старог српског права, II део, Београд, 1900 год. стр, 10.*) *) Вредко је додати овде још један докуменат Ио предмету једне крађе која је учињена некоме учитељу Радисаву .Товаповпћу и за коју су биди осумњичени троје деде и иеки поп Јован иа 1'рабовца, Народни Суд је послао упуство Магистрату Ћупријске Нахије у Свн-