Branič

Број 1.

.БРАНИЧ'

Страна 13

и Скупштинском Пореском Одбору опширно образложену представку, којом је тражила да се та одредба (која иде директно против интереса адвокатског реда и ствара незгодан преседан) не санкционише. На нацдежном месту обећано је изасланицима Управе да ће се о нашим формулисаним захтевима водити рачуна и доиста одбор је ту одредбу (после те интервенције Управе) донекле ублажио и првобитни текст изменио. Закон о чеку и менични закон Министарство Правде уп^тило је Управи крајем маја ове године два законска пројекта: закон о чеку и закон о меници, да их про\чи и даде своје мишљење и примедбе. Управа је овоме питању посветила највећу пажњу. Одредила је из своје средине г. Др. Јак. Челебоновића да изради елаборат по обадва предлога што је г. Др. Челебоновић и учинио. Исцрпан и одличан елаборат г. Др. Челебоновића усвојен је од стране Управе као њено гледиште и као такав предат Министарству Правде. Тарифа парничних трошкова Управа је на неколико својих седница претресала питање досуђивања парничних трошкова код судова и дискутовала о мерама и корацима које треба предузети да се прилике у том погледу поправе. Изабрала је један ужи одбор са задатком да изради једну тарифу, имајући у виду тарифе у осталим покрајинама наше Отаџбине у колико су изводљиве код наших судова. Одбор је позерени посао свршио и пошто је и Управа израђену тарифу проучила и усвојила замољени су председници београдских судова да је приме, усвоје и у будуће примењује у судској пракси. Тако израђену тарифу парничккх трошкова (за све случајеве) Управа је послала и колегама у свима местима Србије и Црне Горе где постоје Првостепени Судови, с молбом да је предаду тамошњем председнику и колегијуму суда и замоле да је усвоје и примењују. Управа очекује да ће ова њена акција имати успеха. Смрт Марка Ђуричића, мин. правде У Карловим Варима 3. августа 1926. год. преминуо је Марко Ст. Ђуричић, министар правде, дугогодишњи народни посланик, бив. судија Касационог Суда, председник Државног Савета и бив. министар Конституанте и Социјалне Политике.

Наше правништво дугује наротиту захвалност пок. Ђуричићу, који се је најискреније старао о њему. У низу многих земаљских закона, на којима је он сарађивао ваља поменути и заксне о уређењу судова, о судијама и о јавним правозастуаницима. Својим радом на изради законодавства он је себи подигао трајан споменик. Пок. Ђуричић као министар правде био је искрен бранилац нашега питања. Његовим заузимањем израђен је закон о адвокатима; његова је заслуга да је Министарски Савет усвојио тај предлог и да је упућен Народној Скупштини, у којој се пок. Ђуричић сав заложио за његово спровођење. Смрћу његовом адвокатски ред је много изгубио. Управа Удружења се његовој сенци одужита испраћајем његових посмртних остатака до вечне куће, полагањем једног лепог венца на његов одар и уписујући га за свога члана добротвора. На погребу г. Ђуричића у име Удружења опростио се са великим покојником једним дирљивим говором први подпредседник Удружења г. Љуб. В. Стефановић. О избору пок. Ђуричића за члана добротвора извештена је и породица поч. Ђуричића. Нека је слава и вечна хвала неуморном борцу за наше законодавство и за адвокатски ред, поч. Марку Ђуричићу. У току трајања њенога мандата Управа је и то свагда Управни и Надзорни Одбор заједно одржааа 18 седница на којима је расправљата питања на дневном реду и на којима се водио записник, а- сем тога одржала је и 15 конференција. На тим конференцијама било је свагда говора само о нашем закону и о мерама и путевима које ваља предузети и предузимати да се његово усвајање у Скупштини убрза. На својим редовним седницама иоред изложенога рада, Управа је посветича пажњу и осталим питањима. Било је неколико случајева и повреде адвокатских права, законом загарантованих. Те случајеве доставили су наше колеге г. г. Др. Јанковић, Душан Маринковић, Воја Вујанац и Јов. Здравковић. Управа се заинтересовала тим случајевима и учинила је потребне кораке да се те повреде више не дешавају. Управи се обраћало много особа са тражењем било новчане помоћи, било неког места у којој адвокатској канцеларији. У немогућности да даје материјалне помоћи, Управа је настојала колико је то њој