Branič

Страна 24

„Б Р А Н И Ч"

Број 2.

ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ „УКАЗ" У ЗАКОНУ О ДРЖАВНОМ САВЕТУ — Ог. ЛАЗ. М. КОСТИЋ СЕКРЕТАР ДРЖАВНЕ СТАТИСТИКЕ

Први став чл. 21. закона о Државном Савету и управним судовима од 17. маја 1922. има овакву одредбу „тужба на управни суд односно Државни Савет мора се поднети у року од тридесет дана после предаје решења управне власти. Тужба против указа подноси се Државном Савету у року од два месеца, рачунајући од дана кад је указ објављен у Службеним Новинама". Кад појединац или правно лице поведе пред надлежним судовима административни спор зато што мисли да му је актом управне власти „повређено какво право или какав непосредни лични интерес заснован на закону" (чл. 15 зак. о Државном Савету), рок за подношење тужбе није увек исти. Ако је у питању решење ма кога управног органа, подразумевајући ту и министре, рок је мањи него кад је у питању указ. Поред тога, рок почиње да тече на други начин, боље речено почетак рока зависи од друге околности. Код решења управне власти рок почиње да тече од дана кад су заштересоване стране добиле то решење, код указа од дана његове објаве у службеном органу Државе, кад је дакле цела јавност могла да дозна садржину акта. Укази су према томе доступнији публици и против њих ће по правилу бити више тужаба. Њихову садржину може да дозна сваки без икаквих тешкоћа и тражења решења. Кад је већ закон истакао при подношењу тужбе такву разлику између указа и решења управних власти, несумњиво је потребно уочити разлику и њихових појмова, другим речима утврдити им значење. Под решењем управне власти разуме се сваки акт управне власти уопште, без обзира на његово име. Безначајно је да ли се тај акт зове решење, одлука, наредба и т. д. Главно је да је он по садржини и по форми акт управне власти. Уредбе излазе, дакле, из овог појма, јер, по садржини, оне нису акти управне власти. Буџети такође овде не спадају јер нису по форми управни акти. 1 ) Под указом, међутим, разуме се сваки акт

4 ) Ми не улазимо овде у третирање питања да ли су дозвољене тужбе противу нечињења управне власти и, затим, против усмених решења. Ова су питања врло интересантна, али нас, у овом случају, не интересују.

власти, који долази од Краља. Кад Краљ врши своје законодавне функције, даје једном законском пројекту предсанкцију (овлашћење да се поднесе Скупштини на решавање) или закону санкцију одн. промулгацију, он то врши у форми указа. Он указом сазива Скупштину, отвара и закључује сазиве, 2 ) распушта је и расаисује нове изборе. Своју уредбодавну власт Краљ такође врши у форми указа, судску исто тако. Он даје путем указа амнестије и помиловања, наређује аболиције процеса у току, оптужује суду министре, озакоњује децу ванбрачно рођену (1е§Шта1ш рег ге5спр!ит рппарјз). У домену управе такође, сваки акт управне власти, за чије је издавање надлежан Краљ, бива издат у форми указа. И ордени се указом додељују. Једном речју, сваки акт краљевске власти, без обзира на његову садржину, налази своје обележје у форми указа. Кадгод Краљ заповеда, он то чини путем указа. Кад чл. 54. Устава прописује, да „ниједан чин краљевске власти нема снаге нити се може извршити ако га није премапотписао надлежни министар", излази да Краљ може своју власт вршити само писмено, а његова писмена наређења зову се укази. 3 ) Према томе, сваку своју функцију .»додељену му Уставом или законима, Краљ врши кроз указе. То је битна разижа између указа и посланица или манифеста. Манифестом Краљ изјављује извесне личне жеље, које не обавезују никога сем њега самога, (обично морално, али понекад и правно, на пример кад абдицира на престо). Укази, напротив, производе увек извесне правне односе и обавезни су, док су на снази, за све грађане земље. У другим народима и другим државама, акта шефа државе или шефа управне власти (у републикама) немају сва исти назив. У Француској, на пример, она носе час назив

2 ) Код отварања и закључивања седница једног скупштинског сазива Краљ може место указа прочитати лично престону беседу, или изаслати.посланицу (чл. 52 Устава). Кад чита престону беседу, указ је сувишан, јер његова садржина изражена је лично и усмено. Посланица пак, не би могла заменити указ, већ га само допунити. У њој се налази ирограм владиног рада, и он се чита пред Скупштином која је већ отпочела рад, дакле отворена. Акт отварања треба да претходи акту читања, ма да они могу бити садржани у истом писмену.

3 ) Овде апстрахујемо од наредаба издатих војски.