Branič

ру

БРАНИЧ

Година $И.

Београд, јануар 1927.

Број 1.

УРЕДНИШТВО : КЊЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ БР. 11.

издавач : КЊИЖАРНИЦА „ПО ЛЕТ"

О ПРАВУ ОПЦИЈЕ У ПРИВАТНОМ ПРАВУ Ог. ДРАГ. АРАНЂЕЛОВИЋ ПРОФЕСОР УНИВЕРЗИТЕТА

1. Појам опције играо је у уговорима, којима је завршен светски рат од 1914—1918 године, значајну улогу. При додељивању територија, које су припадале државама побеђеним у рату, победничким државама, није се могло избећи да известан број држављана побеђених држава припадне, заједно са територијом на којој је настањен, победничкој држави и ако по народности њој не припадају. Нзима је уговорима о миру дато право опцаје, т. ј. право да у извесном року од ступања на снагу уговора о миру могу изјавити да хоће да буду држављани државе, у којој су били завичајни пре но што је територија, на којој су настањени, пренесена уговором о миру на Другу државу. В. н. пр. чл. 78 сенжерменског уговора о миру између савезника и Аустрије. Стара установа међународнога права, заведена у међународној пракси још од Вестфалског Мира (1648), 1 нашла је примене и у последњим уговорима о миру, и наука о међународном праву вели о томе: кад једна држава изгуби један део своје територије, онда у том делу насгањени држављани губе своје држављанство, али могу изјавати да хоће да остану и даље држављани државе, која уступа територмју, и иселити се односећи своју покретну имовину. 2 ) 3 ) 2. Али о праву опције говори се не само у јавном него и у приватном праву, што ће бити предмет следећих излагања. Пошто је правка природа опције спорна у приватном праву, биће потребно примерима покЉати како се она у саобраћају приказује. Најчешће се опција појављује у берзанским пословима ма да није ретка и у Ј ) Као последица начела сијик ге§Јо ејик геП §10. 2 ) Види : \Уа§пег-1.6Шег, Цаз ОрИопзгесћ!, у Оег1сћ4згеИип^, бр. 3, 1926. 3 ) О праву опције у међународном праву види најновије, исцрпно и марљиво израђено дело: ЗоићћоШсћ 1уап, ЕНе1з с!е 1а <И85о1иИоп с!е ГАи1г!сће-Ноп§1Је 8иг 1а паИопаШе с!е зез геззогизбап!«, Рапз 1926, нарочито стр. 160 и 'следеће, које нас у толико више мора интересовати што као једна од држава наследница Аустро-Угарске стојнмо пред доношењем новог закона о држављанству.

грађанским: на пр. један конзорцијум преузима један део емитираних обвезница чврсто, одмах, а други с правом опције т. ј. да може једнострано изјавити да и она], остатак преузима по истом курсу, 1 ) Један фабрикант уговори за себе право опције да може изјавити да купује један терен, који ће му можда бити потребан за проширење фабрике; један закупац непокретности осигурава себи опцијом право на куповину исте за извесно време; трговац зградама обезбеђује средством опције себи право на куповину извесне куће за лице, које ће именовати,у одређеном року; закупац једкога предузећа добије право опције на вјродужење уговора о закупу преко тачно утврђеног времена до завршнога термина; купап, извесне робе уговори право за себе да може куповати под истим условима још робе или продавац за себе право да може мање лиферовати по својој вољи и т. сл. 3. Каква је правна природа опције ? Несумњиво је да се право опције ствара уговором, нријемом учињеног обећања или. _понуде (§ 531 грађ. зак.). Међу странкама се уговори да ће уговорач А. имати право да своме сауговорачу Б. изјави на пр.:.у. роху од шест месеци од дана закључења уговора да на пр. купује дотични терен X., који му је ради проширења фабрике потребан. У-говорач А. има дакле право да бира хоће ли изјавити да купује терен или неће изјак :ти. Кад изјави да хоће, онда је сауговорач Б. везан за ту изјаву, т. ј. уговор о куповини дотичнбга терена сматра се као закључен. Зато се поставља питање: да није уговарање права опције стварање алтернативне обавезе, при којој право избора има онај, у чију је корист право опције уговорено ? Али постојањи алтернативне обавезе не може се узети зато, што је код ње онај, који има право избора, истина овлашћен да изврши односно да тражи једну или другу чинидбу, али обавеза његовога сауговорача се не Ј ] Ећгеп2\уе1§, Зј з1ет с1ез оз(егг. А11§еш. Рпуа1гесћ1б, 11 1, стр. 134.