Branič

Страна 16

„Б Р А Н И Ч"

Број 1 — 2

моралну заједницу приказује, у којој појединац има неподијељени осјећај оданости и интереса спрам Куће —- једну везану животом и осјвћајима цјелину у којој је појединац увијек готов да стане у одбрану њених права, као својих, у којој је појединац идентификован са цјелином. Отуда као природно и резултира да између чланова Куће и Куће увијек мора бити одржан континуитет заједнице живљења и да не смије никада бити стално прекинут — на начин да искључи све гореозначене елементе заједничког живљења. Не значи то да чланови Куће морају увијек и стално живјети под истим кровом, у истом мјесту, јер је то немогуће; чланови се могу одвајати и удаљавати на краће и дуже вријеме; али главни и битни захтјев одржавање веза с Кућом мора да постоји ако постоји Кућа. Везе те манифестују се у интересирању потпомагању јављању и т. д. — тако да члан остаје у оном истом породичном односу у коме би био и да се није од Куће растао. Све су то фактичка питања која зависе од фактичких случајева и прилика, које поједини случај прате. Чим се један члан стално исели из мјеста своје Куће, и то подаље, оснује своју кућу и породицу сконцентрише све своје напоре рад и бриге на своју Кућу, прекине временом и све моралне и стварне везе са Кућом, једним прећутно манифестованим неинтересирањем за првобитну Кућу, нетражењем ничега од ње, неучествовањем ничим у манифестацији живота Куће; или чим један члан дугим, одвојеним живљењем далеко од куће прекине сЗе везе са њом, нејављањем, неинтересовањем јасно је да је ипсо факто прекинута и веза која је битни захтјев за заједницу живљења — да се угасила заједница живота а тијем и однос заједнице Кућне између тога члана и Куће. Нити Кућа њему нити он Кући може натурити више своје обавезе, нити се једно користити правима другога. 2) Постајање заједнице пнтереса означава економску корист или штету коју фактички сноси Кућа за своје чланове и чланови за њу. Ако један удаљени члан стално показује вољу да помогне своју Кућу и ако је према могућностима својим помаже, ако стално и непромијењено показује интерес за економско стање Куће онда је јасно да постоји заједница интереса, те и Кућа. Значи увијек кад год се види да су интереси члана и

Куће заједнички увијек постоји заједница између члана и Куће. Напротив чим наступи случај индиферентизма између Куће и чланова, чим престане економски интерес, који идентификује интерес Куће са интересом њених чланова, престао је и однос заједнице. Природно је да се све ове околности имају оцјењивати удружене са свима осталим наступјелим стварним чињеницама и према томе за сваки конкретни случај доноси посебна одлука. Ми ћемо конкретним примјером да објаснимо овај случај: Члан Куће оде у Америку. У почетку се јавља па све ређе и ређе док једног дана апсолутно не престане и да се јавља и интересује за Кућу. Протеку године а да се тај међусобни однос не промијени. Нити он што тражи од Куће ни Кућа од њега. И тек након дугог протеклог времена појаве се потомци отишлога члана, који имају своје породице и потомство, и чланови Куће првобитне траже од њих, као од чланова првобитне Куће, дио од онога иметка, који је њихов отац са апсолутно прекинутим везама с Кућом зарадио. У томе случају битних елемената за постојање Куће: заједнице живота и заједнице интереса нестало је према томе нестало је и односа Куће и Куће. Јер ни право ни правица не дозвољавају да дугогодишњу зараду читавих генерација, које су својим трудом одвојени потпуно од Куће стекли, да тај њихов иметак подијеле чланови првобитне Куће, чији су се претци само били у заједници са претцима ових. Не смије се сметнути с ума ни ова врло важна чињеница, од које увијек зависи решавање појединих случајева — а она је: да се никада престанак заједнице интереса и заједнице живота не даде и не може изконструисати из чињенице што би ти интереси били престали, па макар то било и за неко најкраће вријеме; јер престанком заједнице интгреса и живота за једно кратко вријеме не раскида Кућну заједницу. Колика би била та временска периода неда се рећи; али оно што се да рећи без сумње је то: да то вријеме мора бити подужи низ година — низ година који јасно и неспорно може доказати, без икакве сумње, да је заиста престала заједница — све разумије се понављамо има се оцјењивати појединачно за сваки конкретни случај. Дакле може престати Кућна заједница и без формално учињене подјеле.