Branič

Страна 72

„Б Р А Н И Ч"

Број 4

у1аз1ј 1гпа ргауо га1ђе зашо па јесЈпц ујзи иргаупи у1аб1. ТегЈ51е оуе погте је и геа ^зато". Р го И у о<Ј1ике иргаупе у1а5И тоге родпеИ 1игђи „зато" иргаупот бисЈи. 2а оуе б1исајеуе §<је — као ј ко<ј тЈп1бкгбкјћ гебепја пета и ор§1е јесЈпе ујбе иргаупе у1абИ, оуа осЗгесИза 1та да сЈосЗје и уеги ба с1апот 15. 1 16. сШгапо^ гакопа. \г 1е уеге ргоЈгЈагЈ, сЗа је и 1аку!т б!исајеу1та Јп1егеб1гапот Нси гакопот га§агап1оуапо ргауо 1и2ђе пасНегпот иргаупот бис!и. I касЈа је 1о ргауо

погтјгапо 1 и с1апи 32. игебђе о роб1оупот гесЈи и Оггаупот 5ауе1и 1 иргаупЈт бисЈоуЈта, опс!а осЈгес31за 1о§а с1апа пе бато сЗа шје и ргоИупобИ ба ос1гес!ђата сШгапо^ гакопа, уес је опа паргођу, и рофипот би§1аб1ји ба гакопот". О уо гебепје Огг;:упо§ 5ауе1а га ргакби ођауегпо, ђег битпје ргига ројесЈЈпсЈта пајперозгедпјји габШи ргауа 1 Пспо^ перобгес!по§ т^егеза габпоуапо^ па гакопи роугесЈјепо§ пегакопШт ак!от уј§е батоиргаупе у1абИ.

Годишња Скупштина Удружења јавних Правозаступника за Србију и Црну Гору Одржана 11. марта 1928. године у Београду

— Наставак —

Сматрајући овако држање колега из других покрајина само као тренутно неинтересовање за постављено питање, Управа је одмахдонела одлуку да се сазове Акциони Одбор адвоката из целе земље на једну заједничку конференцију на којој би се детаљно претресло ово питање и донела дефинитивна одлука. На седници која је потом одржана у Загребу 16. октобра 1927. год., а на којој су од стране наше Управе присуствовали г. г. Обрад Б. Благојевић и Љуб. В. Стефановић, решено је да се Господину Министру Правде предложи као најбољи и најсавршенији мађарски закон о адвокатима, који је сада у важности у Војводини са потребним изменама и допунама према нашим приликама. У исто време на овој конференцији, којој су присуствовали сви делегати, осим представника адвокатских комора из Сплита и Сарајева. одлучено је да се одржи још једна конференција свију делегата у Београду, на којој ће се израдитн дефинитиван предлог ради предаје Г. Министру Правде. 30. октобра пр. год., за који је дан била одређена конференција Акционог Одбора у канцеларији нашег Удружења у Кнез Михајловој ул. бр. 7, дошли су ови делегати: из Загреба Д-р Иван Политео, председник Адвокатског Друштва и Д-р Стеван Ивковић, члан управе; из Љубљане; Д-р Жировник и Д-р Графлич, адвокати и чланови адвокатске коморе; из Осијека г. Д р Мисин Клајн, адвокат и делегат Коморе и из Новог Сада г. Д-р И Мајински, секретар адвокатске коморе. Од стране наше Управе приствовали су конференцији; г. г. Обрад Б. Благојевић, ЈБуб, В. Стефановић, Аца Павловић, чланови Акционог Одбора и г. Милан Ж. Живадиновић, као деловођа.

Председник наше Управе г. Обрад Б. Благојевић, који је у исто време и председник Акционог Одбора, отворио је конференцију у 9 г /г часова пре подне и одмах саопштио да се ситуација у погледу уношења у финансијски закон пројектоване одредбе о проширењу једног од важећих закона о адвокатима из покрајина на целу Краљевину, потпуно изменила, јер му је на два дана пре ове конференције Господин Министар Правде саопштио, да је Влада решила да се у финансијски закон више не уноси ни једна одредба, која не би имала везе са тим законом. И зато је мишљења да ово питање као потпуно беспредметно треба у опште скинути са дневног реда. Место тога конференција има да решава о самом пројекту закона о адвокатима, који ће бити у најкраћем року послат Народној Скупштини. После ове изјаве, г. Благојевић је саопштио присутним делегатима да је пре два дана, по добивеном позиву, посетио Господина Министра Правде, којом му је приликом Г. Министар саопштио своју намеру да предлог закона о адвокатима изнесе одмах пред Скупштину и у исто време га је обавестио, да се овај предлог разликује од прошлога у појединим тачкама и да га је због тога позвао као председника Удружења, да пре него што би дао пројекат у штампу сазна његово мишљење о учињеним изменама. Те су се измене састојале у овоме: 1. стаж за полагање адвокатског испита и за [стицање права на адвокатуру смањен је од пет на три године ; 2. адвокатски и судијски испит изједначују се и полагаће се за целу Краљевину пред једном комисијом, коју ће сачињавати само судије Касационог Суда и то у месту у коме се налази Касациони Суд; 3. да су адвокати ослобођени у грађанским