Branič

Страна 66

.БРАНИЧ"

Број 4

2°. № шапја је гагНка ЈгтесЗји осЈпвке 1 з1ага1аске у1аб11, <1ак1е ЈгтесЈји оса (шизко§а) 1 та!еге (гепзко^а), 1 опс!а када је гес о Јта-

таХеп, ргауг оЈ (е у1а5Н као пекј а!гјђи( пјепо§а б!а(иза та(еге: опо §огпје УобИо 1м пасИехпозН б1ага1аско§а бисИје а оуо (1ги§о паЛегпозИ бис1а (ко1е§Јје), ако ћј зе Нса1о ос1иг1тапја (е та1егјпе у1а5Н. М1 5е пе тогето, и оуој кга!кој габргауј, гасЈггауаН \'15е па оуот рИапји, 5ато сето рпте1Ш с1а (а сЈпјепка с!а 5е та!ег1па у1а51 ргета ПспобИ сЗесе обпјуа па 5атот гакопи (<Јок (акуа у1аб( оћЈспо§а 5 (агаоса с1о1аг1 ос1 пје§оуо§а роз(а\'1јепја осЗ 5(гапе 5(ага1аско§а

0У1Ш §1агапЈкоуој, као б1:о зе 1о ујс З ! \г ргорјза ОгасЗј. 2акопЈка 1 2акопа о 81ага1е1јб1уи.

бисИје) пе тоге ђКј аг§итепа( и ког15( тШјепја с!а 5(ага1аскј бисИја пе тоге та(егј осЈиге(1 (и \'1аз(. Јег, 1 у1ав( та(егјиа <1а иргау1ја Јтаоутот сЈесјот с1о1аг1 перобгес1по 1г гакопа (уЈсЗеН 5то (За је таН б(ага1ас буојој с1ес1 ро гакопи, 5ато ако 5е рпгт (о§а), ра оре( је пе5итпј1уо <3а је 5(ага1аск1 бисПја оу1а§сеп с1а, ако роб(оје га (о итевш гаг1ог1, П§1 та(ег а<3гшш5(гааје с1оћага пјепе с1есе (V. оу<Зе 5рес1а1по с1. 49. 1Јге<Јће 2акопа — о ићгггпји Е?а<3а кос! ЗисЗбкШ 1 1б1ес1пШ \Па5(1 којј § оуог 1 јггеспо о (оте). (Иаб^аујсе зе)

Природа рока одређеног у кратком поступку и правне последице пропуштања истога — Србислав Ковачевић, судија Касационог Суда —

— Наставак И овај приговор може се посматрати као ексцепција процесно правна и као материјално правна. Као процесно-правна она је разлог за одлагање парнице — тач. 2. § 110. гр. с. п. и као таква мора се истаћи у одговору. Дакле њено истицање везано је за рок. Али као материјално правна она представља одбрану туженога, и то материјално правну одбрану — § 883. гр. з. Ово је дилаторна ексцепција туженога, која се не тиче тужиочевог права, које је у ствари основано, али туженик има право да тражи, да се то правно потраживање тужиочево према њему још не тера судским путем (А. Ђорђевић теорија Гр. с. п. I. књ. стр. 138). и тражи одлуку од Суда, да за данас не постоји његова обвеза плаћања. Ову ексцепцију може тужени да истиче и доказује у свако доба парнице. Она сачињава његову материјално правно страну одбране. И кад сада тужени актом тражи задржање решења од извршења са тога разлога, што рок обвези није истекао, он овај приговор не истиче за то, што би хтео да се обустави парнични поступак по тужби тужиочевој за сада, већ он истиче материјално правну ексцепцију, да издејствује судску одлуку да за сада није умесна тражбина тужиочева. Као таква ова ексцепција не може бити везана за неки процесно правни рок, да је тужени баш у том року може да истакне. Да прегледамо и оне случајеве које смо раније поменули код г. Аранђеловића, а које ми морамо ставити под § 449. гр. с. п. пошто је законодавац њих изоставио у § 455. грађ. с. п. 1) Приговор да је тражење тужиочево застарило. Овај, као процесно правна ексцепција дејствује у том смислу, да се обустави парнични поступак по тужби § 109. тач. 4.

гр. с. п. Као такав он је везан за рок по § 107. гр. с. п. Али као материјално правна ексцепција овај приговор дејствује у том смислу, што тужени истиче да тужитељево право које је постојало, сада више не постоји, јер се је угасило неупотребом истог за законом опредељено време — § 922. гр. зак. Такав приговор као материјално правна ексцепција може да се истиче за све време спора па чак и у незадовољству. У кратком поступку, кад тужени истиче овај приговор он исти не истиче као процесно правну већ као материјално правну ексцепцију, и истичући је у акту којим тражи задржање извршног поступка по већ донетом осудном решењу он тражи редован поступак у коме се та његова одбрана има и да цени. 2) Приговор пресуђене ствари — геб шсћса1а. И овај приговор може бити и процесно правна и материјално правна ексцепција. И она као процесна правна дејствује у том правцу да нема места парничном поступку, те заснована парница тужбом има да се одбаци тач. 1. § 109. гр. с. п., и као таква позивање на њу везана је за рок по § 107. грађ. с. п. Али као материјално правна ексцепција она је перемторна и управљана је противу тужбеног потраживања тако, да она потпуно за навек потире тужиочево тужбено право и њоме се иде на то, да се докаже да сада више не постоји тужиочево право. Као ексцепција ове врсте она се може истицати у свако доба парнице. И у кратком поступку, тужени истичући овај приговор истиче га као материјално правну ексцепцију, која се може извидети по саслушању тужиоца дакле у редовном поступку.