Branič

Број 3

„Б?:р А Н И Ч"

Страна 101

ница поникле су из исте средине, а одржаване из истих разлога. Обе су остатак примитивног славенског колективизма. •Обе су имале исти корен цветања и исти узрок опадања. Заједница имања је први заједнички елеменат и задруге и кућне заједнице. Задругари су сувласници са идеалним деловима у заједничком имању, те из овог појма произлази да заједница имања постоји само ту, где би сваки задругар у случају деобе постао власник свог дела по баштинским књигама. Али ако је један задругар отуђио својину свог дела — писЈаш ргорпе1а!ет, а задржао право уживања — ибизћ-исШза по г. Перићу, он и даље остаје задругар. Међутим, каже даље, г. Перић у свом исцрпном делу: Задружно право: „Ако бисмо узели обрнуту ситуацију, т. ј. да сада задругар има само шз ађи^епсН, то јест пис1аш ргорпеШетп, док би она друга два .атрибута права својине: шз и!епсН и шз ГгиепсН дакле изиз1гис1и8, припадали другом појединцу у задрузи или изван ове, тада не бисмо више имали заједницу имања, будући је задругар, који на свом делу у задружној имаовини има само писЈат ргорпе{а1ет фактички раван задругару, који не би ништа имао ,у задружној заједници". Појам имања узима и § 507. Г. 3. и чл. 964. 0. И. 3. у апсолутном смислу, као власништво и уживање, те је и по једном л\ по другом законику неопходно да задругар има на свом делу у задрузи или кућној заједници и пис1ат ргорпеШет и изизЈгисШз. Свако од ових права узето за себе представља у ствари само половину појма „имање", а оба заједнички дају ону вредност, на коју се задругар по распаду задруге може убашти-нити, ако је у питању непокретност, или је у власништво примити, ако се ради о покретности. Гледиште г. Перића је у многоме оправдавала институција фидеикомиса, на којима су поседници уживали само изиз?гисћ15, али не и пис^ат ргорпе1а{ет. Данас међутим ова инсгитуција не постоји, јер и ако је устав укинут, он је фидеикомисе ипак сахранио, а то што је устав уништио, не може по нестанку тог устава без нарочитог законског прописа — устати из мртвих, као што из мртвих не устаје ни жртва тиме што њеног убицу неко убије. Удели свих задругара у задрузи или кућној заједници не морају бити једнаки (чл. 705. О. И. 3.), али сви они морају ипак поседовати један идеални удео у заједничком имању. Који од њих не би ништа поседовао, односно којем у случају распада или деобе ништа од имања не би припало, тај није ни био задругар. Али шта бива ако они уопште немају никаквог имања, нити покретног, нити непокретног, ништа сем своје радне снаге, ако станују у туђој згради, заједнички живе и раде, а све што привреде то и потроше. У овом случају постоје само три елемента: заједница живљења, рада и тецива, али недо•стаје први елеменат: заједница имања, те према томе у ова-

$ (9;