Branič

Број 4

„В Р А Н И Ч"

Страна 165

кона о службеничком порезу (Ш етав чл. 139). У пореске кривице теже природе закон убраја: а) кривице пореских обвезника П групе тач. 3 чл. 42 закона (торбара, циркуса, путујућих позоришта, путујућих фотографа, вашарских трговаца итд.) и путујућих агената и трговачких путиика који се затеку без потврде о плаћеној норези из чл. 59 закона (I одељак чл. 139); б) кривице пореских обвезника кућарине који на време не пријаве поновну употребу зграде (чл. 140), и в) пореске утаје из чл. 142 закона. Сви напред набројани порески преступи по чл. 154 закона застаревају за годину дана, а све побројане пореске кривице по чл. 155 закона застаревају за три гсдине. Рок застарелости код свију горе наведених кривица почиње тећи од дана када је кривица учињена. По истеку законом предвиђеног рока за застарелост право државе на изрицање казне гаси се и по свима таквим кривицама надлежна иореска власт (пореска управа или финансиска дирекција) дужна је по званичној дужнссти поступити по чл. 19 у везн чл. 22 тач. 4 Уредбе о поступку по пореским кривицама и обуставити пореско крпвичнн поступак, По себи се разуме да овако има поступити и финанснски суд ако му је за кривице за које је он надлежан поднета тужба, па- се време за застарелости предвиђене испуни. Законодавац, као што се из законских прописа може констатовати, пропустио је да регулише питање застарело-сти: а) за кривице из чл. 41 закона (кривице кирајџије за нетачне изјаве и потврде по питањима пореске власти у погледу кућариие) и б) кривице из чл. 85 закона (противстајање органима пореских власти да учине увиђај у књиге пр&дузећа обвезанпх на јавно полагање рачуна). Обе ове кривице и по својој природи и по величини угрожене казие улазе у категорију пореских преступа на које се односи чл. 154 закона, те се и за ове кривице има применити предвиђена застарелост од једне године дана. 3) Упоређењем законских ирописа о застарелости права државе на изрицање казне п оштете (чл. 154 и 155) и прописа о застарелости права на разрез пореза (чл. 153) види се одмах, да је време застарелости код једног и другог права различито, односно да право државе на ра-зрез пореза застарева за дуже време од права на изрицање казне и оштете. Из овога произилази закључак, да обустава кривично правног поступања услед застарелости права државе иа изрицање казне и оштете не искључује право државе на разрез редовног пореза ако и у псгледу овог права државе на разрез (редовног пореза није наступила застарелост у смислу чл. 153 закона. Одредбе закопа о застарелости права државе на изрицање казне и оштете не односе се на казнено правне последице чл. 137 (одмера казненог пореза због неподношења по-