Branič

Страна 168

,.Б Р А Н И Ч"

Број 4

3) Судећи по тексту закона изгледа да ирекид застарелости настуна само елужбеним актом односно службеном радњом надлежне власти, у коме се оцртава тежња за реалисање права државе лризнатог јој одредбама пореског законодавства. Овакав закључак да се извести и из тач. 5 чл.. 153—156 правилника, међутим такво схватање било би погрешно. Напротив, застарелост ће прекпнути и сваки она.ј акт пореског обвезника који носи обележје службеног акта, а којим порески обвезник. својом радњом даје могућности, да држава реалише своје право. Не може се узети да оваква радња пореског обвезника, учињена у времену док застарелост још ни.је наступила, којом порески обвезник нризнаје гфаво државе, не прекида застарелост. На овај начин, подношење пријаве од стране пореског обвезиика за разрез пореза прекида застарелост као и сваки службени акт надлежне власти, а протоколарно признање пореског кривца пред надлежном пореском влашћу у погледу пореске кривице која још није застарела даје пуно право држави, да према таквом пореском обвезиику примени казнено-правне последице. Исти овакви случајеви у пракси се ретко догађају, али су онн теориски могући, нарочито у погледу прекида заетарелости права државе на разрез пореза. Напред постављено начело одрицања од застарелости у пореском законодавству ннје апсолутно. Оно се апсолутно може да допусти само донде док застарелост није још наступила, али у погледу примене'казнено правних последица носле протеклот рока застарелости не би се могло правно правдати. У погледу пак застарелости права државе на разрез и наплату застарелог пореза у случају одрицања застарелости, правна наука начелно допушта употребу зас-тарелог права, а ми не видимо разлога да држава треба да одбије разрез и наплату пореза ако се нађе такав иорески обвезник, кога је осећање дужности према земљи натерало да овако поступи. 4) Прекид застарелости ие мора увек да има оне последице које смо напред истакли. Има случајева када је настао лрекид застарелости, али прстекло време ипек не губи свој значај за застарелост, већ се ток рска наставља сд снсг тренутка када је нестало оног догађаја услед кога је прекид застарелости настао. У овоме случају реч је о сбустави рока застарелости која наступа увек кад пореске власти правно или фактички немају могућности за реалисање П1ра.?,з државе, која проистичу из Закона о непссредним порезима. Разлика између случаја прекида и случаја обуставе застарелости, као што се из предњег образложења види, састоји се у томе, што иосле прекида тече нсв рок али се протекло нреме не узима у обзир, те се за застарелост тражи ток новог рока у пуном износу који је законом предвиђен, а код обу-