Branič

Витор Д. Крстић, адвокат § 24. ЗАКОНА О ИЗДАВАЊУ ТАПИЈА Закон о издавању тапија од 14. децембра 1929. године натерао је многе власнике у границама Србије да прибаве тапије на своја непокретна имања а оне који су их имали, да их саобразе закону о издавању тапија. Мора се признати да је овај закон учинио велике користи како приватном интересу тако и ооштем. Позната је ствар да знатан број грађана у границама Србије није имао тапије од свога имања. А познато је, такође, да је тавко стање стварало замршене одно^се у приватном саобраћају и да је било од штете како за приватне интересе појединаца тако и за јавни интерес. У недостатку тапија, поравнања су играла главну улогу при преноеу некретнина. Власник непокретног Ихмања који није имао тапију, продавао је своје имање путем поравнања у које се уносила клаузула, да ће оно, ако сопственик не пренесе на купца тапију, служити за основ убаштењења купцу. До доношења поменутог закона, приликом куповине и продаје непокретности на основу поравнања, судска пракса није. тражила да се покаже тапија. Јер, и у случајевима где је било тапије, дешавало се да се купо - продаја изврши на основу поравнања. А у случајевима вољне хипотеке, судска пракса такође није тражила показивање тапија. У Београду суд се задовољавао, да дужник изјави на пртоколу, да одобрава интабулацију на своје непокретно имање, казначујући само назив улице и број. Није се тражило ни назначење броја тапије. У унутрашњости судови су захтевали, да дужник на протоколу означи границе и мере имања које. задужује. И код судске интабулације и прибелешке таква је пракса била. Законом о издавању тапија од 14. децембра 1929. године, у § 23 наређује се да нико неће моћи интабулисати уговорену хипотеку (интабулацију) односно прибелешку (пренотацију), ако суду не поднесе тапију за непокретност на коју се има интабулисати. Једна новина која је, веле неки, имала користи и за ириватни и јавни ингерес. Али, то је тачно, нанела је и штете приватнима који нису имали тапије од свога непокретног имања. Ми сматрамо да је § 23 нанео више штете приватном интересу. Многи којима је био потре-