Branič

Страна 70

„Б Р А Н И Ч"

Број 2

ту, стварно насталу, н. пр. потрошак око веридбе, или издатак за ствари, за изнајмљени стан и слично и то у висини фактичнога утрошка. Основа забацује захтев веренице за накнаду штете за изгубљену невиност. Овај захтев може се остварити само у случају кривичног дела. Ова основа уводи облигаторни цивилни брак. Прва комисија била је усвојила факултативни брак, остављајући вереницима на вољу, да ли ће склопити црквени или цивилни брак. Појам заблуде (преваре, еггог) као ирепреке за склапање брака односно ништавост у заблуди склопљена брака проширује основа веома. Док се по постојећем закону заблуда односи само на замену личности са којом је брак склопљен, — основа проглашује ништавим брак по заблуди: а) ако брачник није имао намеру да склопи брак и није знао, да својом изјавом склапа брак ; б) ако се је налазио у заблуди гледе личности другога брачника ; в) ако се заблуда односи на тако битна својства другога брачника, да брак не би био склопљен, да су та СЕојства пре била позната и да услед тога не би било праведно захтевати од преваренога брачника, да у браку остане. Док у прва два случаја у опште не постоји воља за склапање брака односно не са лицем, са којим је склопљен, у трећем случају постоји воља за склапање брака и са лицем, са којим је брак склопљен, — али постоји заблуда у битним својствима лица другога брачника, која, да су у часу склапања брака била позната, искључила би вољу за склапање брака, за коју се тражи, да је озбиљна, одређена и слободна. А поред постојања овакових заблуда тражи се, да је она истовремено објективно и субјективно тако тешке природе, да би било неправедно неуважити је. На пример, ако се иза склопљеног брака код једнога брачника открије болест из времена пре брака, која угрожава здравље и живот другога брачника или деце, која ће из брака потећи. Или да се открије, да је један брачник још пре ступања у брак суђен ради злочина на вишегодишњу робију, коју казну треба да одржи. Напротив, заблуда гледе имовине, друштвеног положаја и прихода једнога брачника неће пасти под санкцију горе под в) предвиђене заблуде, јер то нису лична својства дотичнога брачника, а само такова су у питању. О т м и ц у избацује основа из реда брачних запрека из којих се брак има прогласити ништавим. Ревизиона Комисија заузела је становиште, посве логично и исправно, да код отмице и присилног склапања брака нема слободне воље за ступање у брак ни изјаве ге воље (пристанка) какова се за склапање брака тражи, — да према томе није ни дошло до