Branič

Страна 108

„Б Р А Н И Ч"

Број 2

Срески Суд у Паланци обратио је се Касационом суду и затражио решење, у смислу овога гледишта по коме одбија надлежност да испита сведоке по брачном спору наводећи: да овај посао законски није одређен у надлежност среских судова. Касациони суд је под Бр. 12779 одлучио да је за испит сведока по овоме спору надлежан срески суд у Паланци са образложењем: јер је срески суд у опште надлежан за испит сведока § 5. зак. о установљењу среских и окружних судова, и он је у овом случају умољени суд пошто је се Духовни Суд обратио прво некадањем Паланачком Првостепеном Суду који је доцније претворен у срески суд. Потпуно неправилно гледиште и решење Касационог Суда. Касациони Суд вели да је у смислу § 5. Зак. о установљењу Среских и Окружних Судова срески суд у опште надлежан за испит сведока. То не стоји! Нигде поменути законски пропис не говори нити ставља испит сведока у надлежност среским судовима. Овај законски пропис тачно набраја шта све улази у надлежност среских судова, но нигде не стоји да у надлежност ових долази и испит сведока. Даље, погрешно и неправилно наводи Касациони Суд, да је у овом конкретном случају Срески Суд у Паланци умољени суд јер је се Духовни Суд обратио прво некадањем Паланачком Првостепеном Суду који је доцније претворен у срески суд! Погрешно и неправилно схватање. Ни паланачки нити икоји други првостепени суд није претворен у срески нити у какав други суд, сви па и паланачки првостепени суд је укинут а установљени су срески и окружни судови, с тим да се предмети укинутих првостепених судова имају разделити између надлежних среских и окружних судова према законом одређеној им надлежности. Дакле, потпуно је погрешио Касациони Суд решавајући овај сукоб на напред изложени начин, јер је изнето резоновање Касационог Суда у апсолутној супротности са законом, а осим тога овакво мишљење доводи до немогућих резултата. Тако следујући овом мишљењу сви срески судови у које су „претворени" некадањи првостепени судови, имали би да обаве радње и које стварно не спадају у њихову надлежност Јер су те радње требали да сврше првостепени судови који су „претворени" у среске, а јасно је и не треба доказивати у колико би овакав рад неправилан и незаконски био. Милан Ж. Цолић, адв. Да ли има места судској забрани по захтеву самог дужника. Ово се питање често пута постављало у судској пракси, па с обзиром на то, да су мишљења по истоме врло чесго подвојена, биће од интереса да се са њим мало ближе упо-