Branič

Број 9

.БРАНИЧ'

Страна 423

за њихов рад сума у 2.000.— дин., — што значи, да ће се на шме ове награде, с обзиром на вредност спора у 50.000.— дин., додељивати на име награде 4%, т. ј. 4 °/о од вредности спора у 50.000.— дин. У ставу нод 2) предвиђено је: „ако је вредност предмета (спора) преко 50.000.— динара адвокату ће се досуђивати поред награде предвиђене у ггредњој тачки на вредност од 50.000.— динара још : а) по 6% ако му је канцеларија у Београду." Даље се у истој жалби каже: „Принцип је, да проценат, који се на име награде адвокатима додељује, има у толико бити мањи у колико 1 је вредносг предмета (спора) већа, Међутим, у овом случају на вредност предмета (спора) до 50.000.дин. проценат награде одмерен је у 4%; док у случајевима, ако вредносг предмета (спора) пређе суму од 50.000.— дин., онда се по поменутој одредби на већу вредност од 50.000.дин. на име награде узима проценат у 6%, а шго је противно напред поменутом принципу, да проценат награде има бити у толико мањи у колико је вредност предмета (спора) већа. Ово је једна очигледна нелогичност у висини одмеравања награде за рад адвокатима, те је суд, примењујући напред наведене одредбе Правилника доделио браниоцу масе несразмерно велику награду." Међутим, Београдски Апелациони Суд, решењем Бр. 3288 од 12 ма.ја 1932 год., оснажио је ожалбено решење среског суда, а жалбу одбацио. У примени Правилника о наградама адвоката на територији Београдског апелационог суда појавила су се извесна спорна питања, која су у судској пракси стално предмет дискусије, а изгледа пак, да ће моћи да буду коначно и потпуно правилно решена тек путем једне нарочите интервенције законодавца. Узевши уопште, добија се утисак, као да је овај Правилник само почетак регулисања једне важне правне материје, која њиме није потпуно обухваћена и нормирана. Што је најважније, не постоји још сагласност ни у томе: коју је врсту правних односа законодавац имао у виду при доношењу гога правилника и у коме се све правцу има кретати његова примена односно колики је стварно његов домашај. Управо, да ли се Правилник има примењивати само у споровима због награде између адвоката и њихових клијената директно, или пак његовој примени може имати места исто тако и у споровима уопште; наравно само када су странке заступљене од адвоката, којима ће се морати да исплати њихова награда, а што гакође улази у појам такозваних парничних трошкова, на чије се плаћање по правилу осуђује она страна, која је изгубила парницу. 1 ) — Све су то општа пи') Само при томе не треба губмти из вида, да се у § 1. Правилника говори о досуђивању награде адвокату, а не странкама као властодавцима адвоката.