Branič
Б Р А Н И Ч
Год. XVII (VIII)
Београд, новембра 1932.
Број 11
УРЕДНИШТВО:
ВЛАСНИК И ИЗДАВАЧ:
КНЕЗ МИХАИЛОВА БР. 33. АДВОКАТСКА КОМОРА У БЕОГРАДУ
Живојин М. Перић, проф права на Београдском Универзитету 1 .
МЕ.ЂУНАРОДНО ОБИЧАЈНО (НЕПИСАНО) ПРАВО
1. Ако се као право сматра правило заштићено правном (судском) санкцијом, онда правила (прописи) Међународнога Права нису правна правила. Она то нису с тога што нису правно (судски) санкционисана. Санкције које се на њих примењују — а то су међународни морал, интерес који државе имају да их поштују и, најзад, као иШта гаио, рат — то нису иравне (судске) санкције. Међународно Право постало би право (судско) право кад би, попут Унутрашњега Права, добило правну (судску) санкцију т. ј. кад би изнад држава постојала нека међународна организована сила која би загарантовала остварење прописа Међународнога Права у случају њиховога непоштовања од стране било које државе, када би, дакле, постојала нека моћ јача од држава. Другим речима, Међународно Право може посгати право само по цену укидања Међународне суверености појединих држава, јер се ова сувереност не би могла да сложи са постојањем те међународне силе која би требала да служи као санкција правилима Међународнога Права, т. ј. са једном силом која би стајала изнад међународне државне суверенс-сти, пошто сувереност, као апсолутни по-
1 ) Овај чланак Г. Ж. Перића објављен је у броју од Јанугра о. год. часониса : „Тће Јоигпа1 о{ 1п1егпа1шпа1 1.а\у апс1 Ојр1отасу" који излази у Токију (Јапан) као орган научнога Друштва: Тће АббоааКоп о{ 1п1егпаИопа1 Га\у. Друштво се налази при Правном факултету Токискога универзитета. Уредник је часописа Г. Кјбађиго Уоко1а, професор на истом факултету, који је познат, по својим научним радовима, и у Европи (в., н. пр., његову студију: Ве§гИ{ ипс! ОПе«1египд с1егУег{аббип§ <ЈегУб1кеггесћ18§еше1П8сћаН, штампану у књизи : „ОебеНбсћаК- 51аа4 ипс! Кесћ(", Реб1бсћп11 ^е\^1с1те1 Напб Ке1бепб гиш 50. Оећиг1б1а§е. Негаиб§е§ећеп \'оп АНгес! Уегс1гобб. \\Леп, 1931 ). Чланак Г. Пернћа изишао је у часопису на франпуском и на јапанском језику. Да приметимо да је Г. Перић свој чланак коме је тема да Међународно Право није „право право", пошто му оскудева правна санкцкја и да је, напослетку, у међународним односима претежан чинилац међународна независност и сувереност држава, послао Уредништву часописа пре јапанско-кинеских догађаја од Септембра прошле гсдине, догађаја који су, такође, потврдили схватање да сви међународни акти, па и они послератни, почињући од Пакта Друштва Народа (1919, год.) па до Пакта Келоговога (1928. год.Ј, вису у стању да обезбеде мир, јер они сви почивају ипак на бази међународне суверености држава, тој генези ратова.
/О/