Branič

Број 11

,Б Р А Н И Ч'

Страна 539

1. Да се у свим словенским државама створи у најмању руку на једном универзитету катедра историје права словенских народа уз катедру историје народног (државног) права. 2. Да се при испитивању историје словенских права обрати нарочита пажња на развој словенског права у времену до X века на основу савремених извора. 3. Ради тога препоручује се колективно издање свих правних споменика као и извора из тога доба (гаопишеп1а ћЈз1опат шпб з1аујс1 апН^шззнш Шиб1гапНа). 4. При проучавању историје права појединих словенских народа треба обратити специјалну пажњу на њихове узајамне односе и њихове узајамне утицаје. 5. Треба посветити нарочиту пажњу испитивању рецепције страних права код словенских народа и утицаја словенског права на земље других народа. 6. Треба обратити нарочиту пажњу на скуп обичајног права и правних обичаја као и свих друштвених појава, које имају значаја за права код свих словенских народа. Осма је секција претресла питање о: „Изједначењу међународног приватног и грађанског-процесног права у словенским државама": по овом је питању био главни референт г. Др. Станко Лаиајне, професор Универзитета из Љубљане. Ова је секција усвојила следећу резолуцију: 1. Први Конгрес правника словенских држава увиђа да је од преке потребе да се на једнообразан начин уреди међународно приватно право словенских држава. Ово једнообразно уређење треба да се изведе сходно пољском закону од 2 августа 1926 год. Бр. 581, као и одредбама §§ 1318—1363 пројекта чехословачког грађанског законика од 1931 год. и реферата поднетих првом Конгресу. Израда пројекта треба да се повери Комисији изабраној од стране VIII комисије Конгреса, а у којој ће узети учешћа по три члана (један главни референт и по два кореферента) из редова правника бугарске, чехословачке, југословенске и пољске државе. — Комисија треба да изради и штампано објави свој пројекат у року од две године, и да га поднесе на проучавање идућем конгресу правника словенских држава. 2. Иста комисија треба да припреми и пројекат једнообразног отклањања сукоба закона у материји процесног права и да га поднесе на изучавање идућем Конгресу. 3. Први Конгрес словенских држава моли Бугарску, Чехословачху, Југословенску и Пољску Владу да ефикасно подупру рад горепоменуте Комисије и да размотре на који би се начин резултати њеног рада могли што пре спровести и у практичну употребу. Девета секција имала је за дискусију следеће питање: „Односи између цркве и државе у словенским државама" главни референт је био г. Др. Стефан Цанков, професор Униферзитета из Софије, а кореферент г. Др. Илија А. Пржић, доцент правног факултета из Београда. Резолуција усвојена од ове секције гласи: Први Конгрес правника словенских држава сматра да однос државе и цркве треба да буде уређен према њиховим властитим условима и потребама, на основу узајамне сарадње и споразума између државе и цркве, остварајући начело „слободне цркве у слободној држави". Најзад, десета је секција претресла ово питање: „До које се мере препоручује ограничење права својине": главни референт је био по овом питању г. Др. Карел Дрбохлав,