Branič

„Б Р А Н И Ч"

Страна 547

праву, већ на сваку процесну радњу, почевши од саме тужбе. Ако тужбу за ове судове није "потписао адвокат,- суд је дужан да нареди уклањање недостатка. То суд сходно § 183 ГПП врши наредбом, а ако је у питању рочност, онда је суд дужан одредити нови рок. Ако се у том новом року по наредби поступи онда ће се по § 184 истог закона сматрати да је поднесак предат оног дана, када је суду био први пут поднесен. У овом правилу законодавац је нашао излаз да истовремено обезбеди приватни интерес, адвокатско право из § 128 ГПП и адвокатску дужност из § 51 у вези § 21 Закона о адвокатима. На тај начин адвокат неће потписати ствар коју он није дао, а његов властодавац биће заштићен од последица незнања. Сви поднесци, односно све парничке радње које пред тим судовима није за странку предузео овлашћени адвокат — сматраће се непостојећима. Са тог разлога појава саме странке на рочишту пред зборним судовима изузев првог рочишта узеће се према § 197 ГПП као да је рочиште пропустио, те ће се изложити опасности пресуде услед изостанка, ако дошавши парничар исту буде предложио (§ 492 ГПП.) Пошто је заступање преко адвоката пред зборним судовима категоричан законски пропис, то на исти не може утицати воља странака. Иако би се странке у спор упуштале без адвоката. или не би приговарале процесним радњама које од адвоката не потичу — суд преко тих недостатака не може прећи, без обзира на њихову вољу. Облигатност заступања код зборних судова једнака је, онда кад се парница води пред већем као и пред судијом појединцем, окружног или трговачког суда. Према општем правилу облигатност заступања преко адвоката постоји не само за спорове код судије појединца или већа окружних и трговачких судова, односно трговачких и рудничких већа, већ и за сав њихов рад који обављају у другом степену. Из овог јасно произилази да је заступање обавезно и преко адвоката код апелоционог и касационог суда по свим призивима, ревизијама и рекурсима и у свим парничним радњама. Произилази јасно и то, да заступање није обавезно пред Среским судовима, изузев употребе правног лека који даје адвокат (§ 559). Опште правило има следеће изузетке: 1) Прво рочиште пред председником или чланом већа — § 128 ал. 2 у вези § 334 ГПП. С обзиром на велику важност установе првог рочишта, као и на природу приговора и предлога који се на том рочишту могу поставити — овај најважнији изузетак претставља неразумљиву законску недоследност и нелогичност. Кад адвокат мора да напише тужбу, зар је логично не предвидети да је он мора бранити од свих приговора: недопустивости редовног правног пута,