Branič

Број 12

„БРАНИЧ 1

Страна 567

рима, који су благовремено поднети, без поновног предлога тужиочева одређује у што краћем року рочиште за усмену расправу о спору. Неблаговремене приговоре суд одбацује без предходне усмене расправе. Кад се сврши правни спор по благовременим приговорима, суд доноси пресуду и у њој изриче да ли се платни налог одржава у снази или се и у колико укида. Овакав се поступак развија и у меничним и чековним споровима кад тужилац у смислу § 651 новог. грађ. с. п. у тужби затражи да се туженику под претњом извршења наложи, да у строгом року од три дана исплати тужбени захтев или да у истом року поднесе приговоре које има. Из тога се види, дајекратки поступак из старог закона заступљен, предвиђен и у новом закону, по коме се скоро истим путем иде истом циљу: доношењу извршне одлуке, која ће као извршни наслов послужити тужиоцу за реализовање његовог захтева. По старом закону та се одлука звала осудно решење, а по новом зове се платни налог. И ако су прописи о кратком поступку из старог закона дерогирани, ипак то не значи да нема законске могућности за правдање средстава обезбеђења путем тужбе по новом закону. Мислимо, да је правично и основано гледиште, да правдању средстава обезбеђења има места и после 1. јануара 1934. год. по прописима новог закона било тужбом у смислу прописа у сумарном поступку, било редовном грађанском тужбом, јер би у противном важност прописа старог закона о обезбеђењима била илузорна, те би појединци, и поред прописа позитивног закона,' остали незаштићени у својим правима и са добијеним обезбеђењем, а то није тендеиција закона. По § 386. старог грађ. суд. пост. који још није дерогиран, тужилац је дужан да ову тужбу подигне у року од 15 дана 7 ако то није раније учинио, а може и после овог рока уколико успех тужбе не би био осујећен правом туженика, које му даје пропис § 392. старог грађ. суд. пост., који такође није дерогиран. Што се тиче питања судске надлежности у погледу средстава обезбеђења и сумарног поступка, о коме је реч, треба напоменути, да за средства обезбеђења и после 1. јануара 1934. год. остају надлежни искључиво срески судови према § 5. 3. о установљењу Срес. и Окруж. судова, јер њихова надлежност у овод погледу није дерогирана ни прописима новог парничног поступка ни Уводним Законом, а до ове дегорације није.могло доћизато, што поменути закони не садрже уопште прописе*о надлежности за средства обезбеђења. За мандатни поступак и поступак у меничним и чековним споровима, надлежни ће бити и срески и окружни судови, према томе колика је вредност спора. Овако је било и по досадањим прописима кад се одлучивало поводом правдајуће тужбе.