Branič

Број 12

„Б РАНИЧ'

Код Турсће тапије меродађне су границе имања, а не побршина у н,ој ознаиена? Судови у Јужној србији имају велике тешкоће приликом расправа разних спорова око важности турских тапија. То долазиотуда што је систем издавања турских тапија за време турске управе био прост и једноставан, јер у истима нису обележаване, тачне мере и границе имања, већ је површина означавана произвољно, а границе су обележаване обично појединим оближњим маркантним тачкама. Познато је да за време турске управе није постојао катастар, нити је земља мерена и ограничавана. Површина у свима турским тапијама стављана је од прилике, по пријави самог лица које се баштинило; а чиновник није излазио на лице места ради премера имања. Отуда су у турском законодавству постојали изрични прописи по којима су код тапије битне само границе у њој означене, а не и површина, која је изражавана у дулумима и неким ситнијим мерама. Такав пропис јесте § 47 закона о земљишту-ерази канун; а то исто предвиђају и §§ 1623 и 1624 турског грађанског законика-меџеле, по којима се за ваљаност једне тапије тражи само то да у истој буду довољно одређене границе. Овакав систем издавања тапија био је заснован у разлозима политичке и економске природе. Хришћани су обично пријављивали много мању површину да би на тај начин плаћали мањи износ десетка држави на име порезе, док су Турци, напротив, пријављивали веће површине но што су притежавали да би на тај начин могли у даном моменту на основу тако добијених тапија остваривати веће зајмове куд турске хипотекарне банке. Зато није чудно што се појављују код судова тапије у којима би површина била означена са 3 дулума, док би иростор обухваћен границама означеним у тапији претстављао површину од неколико десетина хектара. У овоме погледу сматрамо за потребно да изнесемо један скорашњи кривично-правни спор расправљен код Битољског првостепеног суда. Државни тужилац оптужио је браћу Јована, Александра и Василија за два дела из § 148 тач. 2 у вези § 147 од. II каз. зак. од 1860 год. односно због дела из § 215 тач. 1 новог крив. зак. што су: у иступном спору противу Милоша, као и грађ. спору противу Томе, за доказ свога права својине употребили турску баштинску тапију издату турске 1325 (1909) године, која је преправљена на 51У 2 дулум, док у турским баштинским књигама стоји I 1 /,, дулум. Прибављеним извештајем из Дирекције турског тапијског оделења у Цариграду утврђује се да је у оригиналним тапијским књигама површина истог имања означена са НД, дулум, а протоколом вештачења техничке полиције у Скопљу