Branič

I

Број 12

,Б Р А Н И Ч'

Страна 573

СкопЉански Апелациони суд решењем својим бр. 942 од 20 фебруара 1933 год. поништио је ову пресуду и оптужене пустио испод суђења на основу § 250 крив. суд. пост., а са разлога: „Судским увиђајем извршеним на лицу места, спорнога имања 11 децембра 1932 год. под бр. 29242 — § 224 кр. суд. пост. утврђено је, да инкриминисана тапија бр. 140 по границама и мерама обухвата спорно имање по оба дела. Исказима под заклетвом испитаних сведока на протоколу истог судског увиђаја бр. 29242 и то: Стеријевића Стевана, Зарића Коте, Најдовића Тасе, Стојановића Васиља и Поповића Стевана —• § 229 кр. суд. пост. утврђено је пак, да оптужени и њихови претци имање по инкриманисаној тапији држе и уживају као своје преко 50 година, те је према томе део инћриминисане тапије о беличини дулума обде без бредности и на њега оптужени нису морали обраћати пажњу, те је и одбрана оптужених да они нису знали да је тапија преправљена у погледу величине дулума вероватна, пошто су је од оца као такву наследили и онда су је и у спору као такву употребили. Из протокола вештачења техничке полиције града Скопља К. Бр. 23595 види се да се преправка у дулумима може тешко уочити и према томе вероватна је и њихова одбрана да они на дулуме нису обраћали пажњу, пошто су по турским законима за садржину тапије од претежног значаја означене границе имања, а не број дулума. Ово у толико пре што је судским увиђајем на лицу место утврђено да тужиочева тапија, издата 1929 год., а на основу државине, обухвата и земљиште оптужених, које држе и уживају по турској тапији од 1898 год., у мерама и границама изнетим у тој тапији, без обзира на број дулума. На овај начин овде се појављује једно спорно питање чисто грађ. природе, које се има расправити грађанском парницом. Са свега овога Скопљански Апелациони суд налази, да овде нема дела из § 215 тач. 1 кр. зак. нити каквог другог кривичног дела, те се и пресуда превостепеног суда има у изложеном преиначити и оптужени решењем пустити испод суђења услед непостојања дела у смислу § 250 а кр. суд. пост., с тим да ником ништа не плате сем свој у притвору учињени трошак и бранилачку награду своме браниоцу, јер никаквом неправилном радњом нису дали повода ислеђењу, јер је утврђено да су спорно имање савесно држали по основу наслеђа од својих предака, — § 328 од. II кр. суд. пост., а за накнаду штете приват. тужилац се има упутити на грађанску парницу — 296 кр. суд. пост." По жалбама државног тужиоца и приватних тужилаца Касациони суд у Београду у своме IV оделењу решењем